Србија и Балкан
Између школе и Бироа за незапослене: РТ Балкан истражује где су нестали педагози и психолози
Ако школа има мање од 16 одељења, онда може да рачуна само на запосленог педагога или психолога са половином радног времена
Различити аранжмани и уговори са ММФ-ом, као и иновативни правилници Министарства просвете и Министартсва финансија, довели су до тога да Србија ограничи број запослених у школама, пре свега стручних кадрова попут педагога и психолога (популарно назване ПП службе).
После трагедије која се догодила у Основној школи "Владислав Рибникар" појавиле су се бројне иницијативе и предлози у сврху безбедности деце, а једна од њих је да се додатно ангажује око хиљаду стручњака у оквиру ПП служби и да ученици једном годишње пролазе превентивне психолошке прегледе.
Из Министарства просвете за РТ Балкан кажу да број стручних сарадника, педагога или психолога износи 2.605, у oдносу на број школа од 1.766, што је просечно 1,5 стручни сарадник по школи.
"Раднa групa за превенцију насиља је као једну од мера за борбу против насиља у школама је у децембру 2022. предложила повећање броја стручних сарадника у школама", кратко су одговорили из Министарства.
Иако према евиденцији Националне службе за запошљавање у овом тренутку на посао чека чак 800 психолога и 500 педагога, већина образовних установа у земљи међу запосленима нема ни један ни други профил.
Правило гласи: у случају да школа има мање од 32 одељења не може да запосли оба - и педагога и психолога, а ако располаже са мање од 16 одељења - онда може да рачуна на запосленог у ПП служби са половином радног времена.
Валентина Илић, председница Синдиката образовања Србије, за РТ Балкан каже да се сваке године доносе Правилници којим се прописују критеријуми и стандарди за финансирање установа који обављају делатност образовања (цена услуга) у основним и средњим школама, а који диктирају број радних места и плате у просвети.
"У више наврата смо тражили отварање више радних места за педагоге, психологе и дефектологе, затим смањење броја ђака у једном одељењу, а потом и мање оптерећење папирологијом. Међутим, министри финансија и нашег ресора тврде да нема довољно новца. Тако се нађемо у ситуацији да колеге морају да раде у више школа како би имали пун фонд часова, односно целу плату", наводи наша саговорница.
Даље објашњава да у случају када у разреду постоји дете са посебним потребама, а запослени у ПП служби су у обавези да му се додатно посвете, тиме губе потенцијалну додатну зараду од четири одсто, која се обрачунава када се делује у оквиру инклузије, односно у раду са децом са сметњама у развоју.
Валентина Илић је мишљења да не треба да нас чуди то што је насиље преплавило образовне установе, истичући да у све чешћим и видљивијем инцидентима у школама једнако учествују ученик, родитељ и наставник.
"Изгубио се некадашњи ауторитет у просвети. Не може се спроводити васпитни рад јер се све своди јер се репресивне мере примењују само онда када се догоди акт насиља. Ово што се десило је резултат занемаривања образовања, које траје већ превише дуго и мора да се мења из корена", каже Илићева.
Њен колега из Градског синдиката "Независност" Срђан Словић за РТ Балкан наводи да додатни психолог или педагог неће ништа променити.
"Није то суштина. Превише је оформљених тимова који би требало да се баве спречавањем насиља, много извештаја и административних обавеза. Сви се баве процедурама, а не стањем на терену. У пракси нико од ученика не одлази код психолога или педагога да разговара кад има проблем, већ само када се догоди инцидент. ПП служба нема довољно додира са децом. Нема превенције, нема времена", сматра наш саговорник.
Према његовим речима, требало би смањити фонд часова, а разредног старешину или учитеља ослободити сувишне бирократије како би могао да се посвети деце кроз продуктиван и непосредан разговор.
Директорка ОШ "Дринка Павловић" у Старом граду Наташа Васић рекла је за РТ Балкан да апсолутно подржава одлуку о повећању броја запослених у ПП служби.
Њено мишљење дели и директорка ОШ "Вук Караџић" у Сремчици Ана Бошковић.
"Имамо и психолога и педагога у школи јер имамо 37 одељења и 901 ученика, али нам недостаје дефектолог који би радио са децом са посебним потребама на основу ИОП (индивидуалног образовног плана). И доброј деци треба психолошка подршка, не само оној несташној. Међутим, школе су спутане, од бројних извештаја и процедура које морамо да испоштујемо, изгубили смо време које би требало да посветимо деци", наводи она.
Психолог Ружица Радовић тврди да су њене колеге у просвети преоптерећене и заузете, те се и она залаже за већи број стручног особља у школама и Центрима за социјални рад.
"Бојим се да се ми само бавимо дијагнозом деце, а да су пре свега породице и школе заказале, које би требало да буду заштитни фактор. Потребно је код деце развијати емпатију, причати о њиховим емоционалним проблемима и пружити им подршку", закључује она.
Председница Друштва педагога Војводине, Сања Риста Попић, наводи за РТ Балкан да број стручњака који се ангажују зависи од броја деце, а не стварних потреба образовних институција.
"Чињеница је да треба радити на промени кадровске политике. Не може да се очекује да само два стручњака из ПП службе раде са око 1.000 деце. Тако квалитет изостане, а требало би дугорочно обезбедити сигурност и безбедност ђака", закључила је педагог Сања Риста Попић.
