Кит Кларенберг у "Релативизацији": Шта Велика Британија смера на Балкану?

Елементи британских служби "очајнички" желе да отворе нови фронт у "прокси рату" против Русије, пошто ствари у Украјини не иду у замишљеном правцу, а Балкан би био идеално поприште за тако нешто, истиче независни истраживачки новинар Кит Кларенберг у разговору са Љиљаном Смајловић у новој епизоди "Релативизације".

Кларенберг, познат по свом раду на порталима "Грејзон", "Дикласифајд", "Крејдл" и многим другим, напомиње да је "прокси рат у Украјини производ британских обавештајних служби" и "нешто што су они активно желели и активно се залагали".

Сада, када ствари иду низбрдо на том фронту, Британија жели да осигура да се САД не извуку из сукоба тако што би потенцијално отворили нови фронт, за шта би Балкан био идеално поприште. "Не можете имати светски рат без Балкана", горко се нашалио Кларенберг, који последње четири године живи и ради у Београду.

Тиме се могу објаснити наступи Алише Кернс, коју је британски новинар претходно раскринкао као ветерана британских служби, и која је "објавила рат Србима" својим неоснованим оптужбама о наводним активностима у БиХ и на КиМ. 

Чињеницу да се изасланик Велике Британије у Приштини Николас Абот оградио од прошлогодишњих оптужби Кернсове да се оружје шверцује на Космету, а затим истоварује у српске цркве и манастире на КиМ, Кларенберг објашњава тиме што службе неретко постоје као паралелне структуре чија се политика не поклапа нужно са политиком владиних званичника. 

Британски новинар наводи да се планови Лондона за Балкан могу сагледати кроз иницијативу "Глобална Британија", чија је је званична улога промовисање економских и политичких веза са Лондоном и гурање балканских земаља ка НАТО и ЕУ чланству, иако је иронично да Велика Британија из потоњег изашла.

На основу докумената у које је "Грејзон" имао увид, права намера Лондона је далеко "злокобнија", а подразумева кадрирање у локалним обавештајним службама и војскама, као и "неутралисање" политичара који би томе покушали да стану на пут.

Он наводи да се овај принцип може запазити у Либану, где би сваки владин званичник који би се томе успротивио изгубио посао услед "јавних скандала".

"Морамо се запитати да ли су те скандале произвели Британци", истиче Кларенберг.

Да ли почиње "друго полувреме" ратова за југословенску сукцесију?

"Једна од кључних метода је, цитирам, 'промовисање независних медија'. Треба да објавимо причу на 'Балкан инсајт' која показује да је недостатак самосвести у тим документима невероватан. У њима се говори како Британија мора, цитирам, 'спречити' преузимање медија од стране матичних држава на Балкану. Изгледа да је у реду да Британија заузме медије, али не ако то учине власти у тим земљама", истиче британски новинар.

Кларенберг, који је својим експозеом о томе како су ЦИА и МИ6 основале ИСИС од Фејсбука зарадио етикету "опасног појединца" и којег је током недавне посете Лондону сачекала антитерористичка полиција како би сатима покушала да утврди непостојећу везу између "Грејзона" и ФСБ-а, истиче да се цинизам британског опхођења према "дезинформацијама" посебно видљив у документима "Партнерства за отворене информације", које је, додаје, активно на овим просторима.

"У тим процурелим подацима се експлицитно наводи да је један проблем са сузбијањем руских дезинформација то што су оне често тачне. Дакле, то је смешно, али уједно и дубоко забрињавајуће. Мислим да идемо ка свету у којем ће количина западне империјалне контроле над током информација бити забрињавајућа и без преседана", каже Кларенберг.

Међутим, постоје два разлога за оптимизам у оваквом (западном) медијском пејзажу, сматра саговорник Љиљане Смајловић. Први је то што неповерење у медије главног тока никада није било веће, док је други чињеница да су "структуре моћи најрепресивније на рубу колапса".

"И када више не можете контролисати људе путем испирања мозгова, пропаганде
и друштвене контроле, онда посежете за батином", закључује британски новинар.

О професионалној и личној историји Кита Кларенберга, спрези британских медија и обавештајних служби, паду САД као глобалног хегемона и како се оно односи на регион послушајте у новој епизоди "Релативизације".