Србија и Балкан
Претрпели сте штету услед непогода? Држава има добру вест
Зоран Ћирић из Уније осигуравача Србије каже да је у нашој земљи тек сваки десети грађанин осигурао имовину
Претходних дана многе крајеве наше земље задесило је невреме и град који је уништио објекте и усеве, док су истовремено у више пожара страдали индустријски објекти, аутомобили и станови.
Они који су осигурали имовину чекају проценитеље, али је више оних који ће сами морати да надокнаде штету и уздају се у помоћ државе или локалне самоуправе, преноси РТС.
Зоран Ћирић из Уније осигуравача Србије каже да је у Србији је тек сваки десети грађанин осигурао имовину.
"Мислим на некретнине, пре свега станове, куће, окућнице, викендице, осигурава се од пожара, од града од олује", каже он.
Што се пољопривреде тиче, Ћирић наводи да се 15 одсто ратара одлучује да своје засаде осигура полисом осигурања од имовине.
Ако изузмемо осигурање аутомобила, које је једина обавезна полиса на нашем тржишту, грађани Србије, око 75 одсто њих, најчешће купују полису путног здравственог осигурања.
Министар за јавна улагања Дарко Глишић рекао је за РТС да ће процена штете настале у елементарним непогодама које су погодиле више општина у Србији бити позната током јула.
Тада ће бити познато и колика средства ће држава определити за помоћ оштећеним грађанима.
"Сва лица која су претрпела штету треба да се јаве својим локалним самоуправама, штабовима за ванредне ситуације и да штабови заједно са општином формирају комисије које ће да изађу на лице места и заједно са грађанима утврде штету и да записнике пошаљу надлежном министарству. Када се записници верификују, они се шаљу назад локалним самоуправама која издаје решење које се упућује Влади Србије на основу којег се исплаћује државна помоћ. Овде се не ради ни о каквој надокнади штете јер нико није начинио штету, већ је реч о ћуди природе односно елементарној непогоди", објаснио је министар за јавна улагања.
Којом брзином ће се решења издавати, зависи од подручја које је непогода захватила, рекао је министар Глишић, наводећи пример општине Голубац на чијем је подручју више од хиљаду објеката претрпело штету.
"Локалне самоуправе у сарадњи са својим штабовима треба да виде да отклоне штету, уколико она није драматично велика. Када говоримо о Голупцу, Осечини и Великом Градишту, то јесу општине које су заиста страдале и то је евидентно по свим подацима које смо добили. Међутим, тај циклон је захватио неке општине само у деловима где су страдала поједина села и ту локалне самоуправе треба интервентно да реагују и да им помогну да превазиђу проблеме, а држава упућује новчану помоћ на основу записника о штети које утврде комисије", рекао је он.
