Србија и Балкан
Држава мења Закон да би поспешила рађање беба: Колика ће бити финансијска подршка породицама
Према реду рођења, у Србији се у 2023. години, у односу на претходну годину, смањио број прворођене деце у укупном рађању за 1. 312
У Србији је прошле године рођено 61.052 беба, а скоро свака жена се у улози мајке нашла први пут, јер је 27.694 малишана прво дете по реду рођења у породици. Другорођених је било 21.281, док је рођено 8.600 деце која су треће дете у породици, а 2.332 као четврто дете у породици. Држава већ годинама прави рачуницу како да их буде више. И нова министарка за бригу о породици и демографију Милица Ђурђевић Стаменковски најављује измене Закона о подршци породицама са децом којима се предвиђа увећање родитељског додатка за прво, друго, треће и четврто дете.
Она је најавила да ће, након ступања на снагу измена тог закона, родитељски додатак за прво дете бити 500.000 динара, уместо 371.614 динара колико сада мајке добијају. За друго дете ће уместо 329.643 динара родитељски додатак бити скоро дупло већи и износиће 600.000 динара. За треће дете ће држава исплаћивати 2,3 милиона динара, уместо тренутних 1.977.861 динара, а за четврто више од 3 милиона динара. Једнократна новчана помоћ од 123.871 динара која се уплаћује за рођење другог и трећег детета требало би такође да се повећа и да буде око 130.000 динара.
"Мислимо да је подизање родитељског додатка охрабрујуће за све родитеље – будуће мајке и очеве и један вид нашег подстицаја да се породице проширују. Радићемо током лета на јавној расправи, радићемо на томе да стручна јавност изнесе свој суд и верујем да ћемо одмах након тога имати закон на снази, чиме ћемо родитељски додатак подићи на ниво какав нема ниједна земља на Балкану", рекла је Милица Ђурђевић Стаменковски.
Министарка је указала да је ресорно министарство свесно чињенице да финансијски подстицаји нису довољни да се створи амбијент у коме ће се породица заснивати и проширивати и да је по том питању потребна заједничка сарадња у друштву.
Она је истакла да је неопходно "да стварамо атмосферу у којој ће породица бити апсолутни национални интерес" и "да наше друштво стану на црту проблему такозване беле куге, да покажемо демографску отпорност и да уђемо у одлучну борбу против поражавајуће демографске слике која је присутна на читавом европском континенту па тако и у Србији".
И званична статистика показује да помоћ државе није довољан мотив за рађање више беба, јер уз досадашњу подршку није примећен тренд раста броја деце. У Србији је прошле године рођено 61.052 беба, што је испод десетогодишњег просека од 63.774. У Београду их је рођено 17.323, а највише на Звездари, која је једина општина у главном граду која бележи позитиван природни прираштај, јер је било 102 више рођених у односу на број умрлих становника.
Према реду рођења, у Србији се у 2023. години, у односу на претходну годину, смањио број прворођене деце у укупном рађању за 1. 312. По регионима, највише "деце првог реда", како их статистичари бележе, рођено је у Београдском региону, чак 50 одсто од укупног броја живорођених у Београдском региону, док је највиши удео "деце другог реда" рођен у Региону Шумадије и Западне Србије, њих 35,6 одсто. Највише трећерођене (16,1 одсто) и четврторођене деце (4,6 посто) је забележено у Региону Шумадије и Западне Србије, а деце петог и виших редова рођења у Региону Војводине (2,5 одсто).
У седам општина у Србији рођено је мање од 50 деце за годину дана. Најмање беба је било у Црној Трави, где се у 2023. родило само седам девојчица и дечака. На другом месту је Голубац са 28 беба, док је у Босилеграду рођена једна беба више. Медвеђа је добила само 46 деце, а Мало Црниће и Севојно по 47 малишана. У Гаџином Хану је рођено 49 беба. Званичне бројке показују да је од 2014. до 2023. године, број становника у Србији је, само на основу природног прираштаја, смањен за 434.606.
"Од укупног броја градова и општина у Србији, стопа природног прираштаја прошле године је била позитивна у осам општина. То су Тутин, Нови Пазар, Сјеница, Прешево, Костолац , Звездара, Бујановац и Нови Сад, што је за четири општине више у односу на претходну годину", наводе у Републичком заводу за статистику.
И стручњаци кажу да је тешко осмислити мере које ће бити примењиве на све оне који се не одлучују на проширење породице, јер су и њихови разлози различити. На тренд који није присутан само у Србији, већ и у целој Европи утиче и то што се број жена из године у годину смањује, репродуктивно понашање се мења, а све су присутније миграције у економски развијеније земље.
Просечна старост жена у Србији при рођењу детета је 30,4 годинe, док је просечна старост прворотки 29 година.
"Највећи број рађања, 18.387, забележен је прошле године у старосној групи жена од 30 до 34 године. У градским насељима, просечна старост жена при рођењу детета је 31,2 годинe, док је у осталим насељима 28,8 година", кажу у РЗС.
