Свет
Терористичка држава: Да ли би САД размотриле убиство Путина, пита официр ЦИА
Убијање страних лидера на основу обавештајних података који одражавају њихове напоре да нанесу штету САД и даље испуњава законске оквире за превентивну самоодбрану, пише бивши агент ЦИА Даглас Лондон у тексту у којем процењује могућност убиства руског председника
"Да ли би САД размотриле убиство Путина" – кратко, јасно и монструозно гласи наслов обимног чланка објављеног у угледном, како се представља, часопису "Форин полиси" и то од аутора који зна шта говори, како се то обично каже, бившег оперативца ЦИА са 34 године искуства.
Очекивало би се да нам аутор, Даглас Лондон, са страница респектабилног западног медија, поручи да је тако нешто недопустиво и да нам објасни да се то зове државни тероризам – кад једна држава убије или учествује у завери да се убије председник друге државе.
Али не.
"Када је у питању убиство Путина или било ког истакнутог противника, највећи изазов није нужно да ли се то може учинити, већ да ли треба да се уради", дословце пише бивши агент ЦИА.
Док је највећа препрека: "Шта би било ако не успе?", дословни цитат.
Дакле, једини проблем је да не омашимо, других проблема нема, чак ни законских, поручује нам бивши агент ЦИА.
"Убијање страних лидера на основу веродостојних обавештајних података који одражавају њихове сталне напоре да нанесу штету Сједињеним Државама би и даље испуњавало законске оквире за превентивну самоодбрану", пише Лондон и сугерише ваљда да је државни тероризам уписан и у законе САД.
Хумористични део текста је онај, а то се на бар два места понавља, где се наводи да је руски председник "параноичан према Западу" и опседнут сопственом безбедношћу. Док пише о атентату на њега, искусни регрутер ЦИА поставља Путину дијагнозу параноје за коју нам, опет, црно на бело даје доказе да је потпуно оправдана. Можда се то зове шизофренија, али препустимо то стручњацима.
О чему још пише вишеструко одликовани припадник ЦИА, који је обављао бројне високе дужности у овој обавештајног агенцији, служио на Блиском истоку, јужној и централној Азији и Африци и написао књигу о својим искуствима регрутовања страних агената за ЦИА пре и након 11. септембра?
Осим што се на вест о погибији иранског председника Ебрахима Раисија у авионској несрећи запитао: јесмо ли ми умешали своје прсте, Лондон се, како објашњава, запитао и да ли би Путиново путовање у Пјонгјанг било згодна прилика да се убије руски председник или бар организује државни удар у Русији.
"Одговор лежи у процени ризика у односу на добит", пише амерички обавештајац за неупућене који би се позивали на међународно право, морал и друге превазиђене категорије.
Јер ово је "поредак заснован на правилима", па ево и неких од њих. Ако желите да убијете страног председника, прво размотрите да ли се то вашој држави исплати.
А онда следи и друго питање у тексту: "Да ли би САД то урадиле?". Веровали или не: јесу и можда ће.
"У скорије време, Сједињене Државе нису се трудиле да прикрију своје прсте у убиству команданта снага иранске Исламске револуционарне гарде Кудс (Касема Сулејманија) у јануару 2020. године. Од 11. септембра, америчка стратегија за борбу против тероризма је у пракси била заснована на атентату", пише Лондон.
Узгред додајући да је својевремено истрага комитета који је водио Френк Черч документовала више покушаја ЦИА да убије дугогодишњег кубанског председника Фидела Кастра, као и да је подржала смену режима у Ирану (1953) и Чилеу (1973).
"Док ове епизоде заједно показују спремност владе САД да предузме смртоносне акције у име националне безбедности, када се издвоје транснационални терористички циљеви, само се удар на Сулејманија догодио док је био у иностранству. Операције свргавања Мохамеда Мосадека у Ирану, Салвадора Аљендеа у Чилеу и Кастра на Куби зависиле су више од унутрашњих елемената који су олакшавали завере", пише Лондон.
И прелази са тешкоћа организовања атентата у иностранству на могућности убиства Путина код куће.
"Да је Путин убијен у иностранству, без обзира на доказе, стара гарда би вероватно оптужила Сједињене Државе и искористила их као громобран за консолидацију власти и окупљање јавности", пише Лондон, који нам је сам у свом тексту дао довољно повода да се консолидујемо око претње коју, изгледа, за сваку државу представљају САД.
Бивши оперативац ЦИА уверава нас и да "за разлику од филмова, атентати су компликовани", посебно против добро заштићених циљева.
"Да би било која таква операција успела, потребно је осматрање мете из близине и добре обавештајне информације да би се утврдили обрасци и рањивости на основу којих се прави план", објашњава процедуру "корак-по-корак" Лондон.
У разматрањима која следе, дугогодишњи агент ЦИА објашњава све препреке извођења атентата у иностранству и могуће "рупе" у безбедности штићеног лица, како то каже полиција, а онда поново износи једно оштроумно запажање.
Лондон пише да би могућа "слаба карика" Путинове безбедности у иностранству могао бити његов "иљушин-96" с којим путује, јер се ради о старом авиону чија је опрема, упркос надоградњама, већ истрошена, како објашњава агент ЦИА.
"Иако у жељи да користи руску опрему постоји вероватно елемент Путиновог поноса, претпостављам да је његова склоност ка томе више вођена паранојом да би његови противници могли нешто да уграде у његово превозно средство, што га спречава да прихвати новије западне авионе".
Да Путин не користи западне авионе због параноје, то читамо, опет веровали или не, у тексту који је почео подсећањем на погибију иранског лидера Ебрахима Раисија. Који је, да подсетимо пошто Лондон то није урадио, погинуо у америчком хеликоптеру – летелици коју уобичајено није користио за своја путовања.
Дакле, ако сте мислили да је као на филму, не, није, мало је компликованије од тога.
Агенти ЦИА не спасавају свет од нуклеарне катастрофе или ванземаљске претње и не, агенти ЦИА нису људи из сенке. Агенти ЦИА отворено разматрају могућност атентата на председника једне нуклеарне силе, при чему им највећи проблем представља имају ли довољно доброг стрелца.
