Свет
Панично бекство из Кабула: Све америчке лажи о Авганистану
Авганистан није узрок већ пре нека врста екрана, на коме се, јасније него другде, одражавају све кључне промене светског поретка. "С Авганистаном су повезани кључни преломи у глобалној архитектури света", уочио је руски политиколог Александар Дугин
САД су започеле рат против Авганистана 7. октобра 2001. године, наводно како би уништиле талибанске власти и Ал Каиду, као одговор на терористичке нападе на Њујорк и Вашингтон од 11. септембра 2001.
Почетни напад коалиционих снага је релативно лако уклонио талибане са власти, али талибанске снаге су од тада готово непрекидно јачале.
Америчка перцепција Авганистана кретала се између тоталне необавештености и склоности да се свет посматра кроз идеолошке наочаре. Планирано "преваспитавање" читавог народа, које је убрзо уследило, било је само наставак војног потчињавања другим средствима.
"Идеологију западног масовног друштва", приметио је немачки писац Клаус Кунце, "требало је наметнути претежно архаичном, патријархалном друштву". Односно, одговарајуће америчке службе су процениле да је то могуће, и то свега две деценије након што су САД разбуктале верски обојен радикализам у тој земљи, уз помоћ саудијског милионера Осаме бин Ладена, помажући на сваки начин авганистанске муџахедине у борби против Совјета.
Почев нарочито од 2006, окупацију су пратиле појачане активности талибана, које су владу у Кабулу, коју се инсталирали Американци, претвориле у слабу окупациону власт, која има само делимичну контролу изван Кабула.
Коначно, после 20 година окупације ове земље, 28. августа 2021, САД су окончале повлачење из Авганистана, када је са аеродрома у Кабулу полетео последњи авион са америчким војницима.
Године 1975. године, фотограф Хулберт ван Ес снимио је данас иконичну фотографију људи који су се укрцавали у хеликоптер у Сајгону. Како је признао чак и Би-Би-Си: "Многи аналитичари су упоредили пад Сајгона са талибанским преузимањем Кабула."
Пошто су талибанске снаге поново заузеле Авганистан, уследио је панично бекство, у коме су, како је званично саопштено, САД и друге земље, у једној од највећих ваздушних операција у историји, евакуисале више од 123.000 цивила.
Циљ инвазије је био да се, наводно, уклони талибански режим у Авганистану. Овај рат је почео у знаку Бушове доктрине, према којој САД не треба да праве разлику између терористичких организација и држава и влада које их подржавају, али се завршио сасвим другачије – срамним бекством америчких трупа и повлачењем САД.
Под заставом демократског крсташког рата
Како је касније констатовао Кунце, после окупације Авганистана почело је планирано преваспитавање: "Требало је да Авганистанци оставе по страни обичаје предака, њихове наде, вредности и верске заповести, које су нама толико туђе. Уместо тога, требало је да поверују у 'демократију', 'хуманизам', 'правду', 'плурализам' и у све шарено цвеће на небу доброчинитеља."
Али, то се једноставно није догодило.
Заправо, планирано преваспитавање било је део стандардног репертоара САД.
"Израз 'учинити свет безбедним за демократију' користио се кад год је за геостратешку интервенцију било потребно идеолошко дотеривање. Чак ни амерички војници не би волели да умру за светску моћ, трговинске предности или за минералне ресурсе. Под заставом демократског крсташког рата, док су бомбардовали, они су барем имали чисту савест", приметио је Кунце.
Значајну улогу у окупацији Авганистана, коју су пратили многи злочини према цивилном становништву, одиграла је "демократска" Немачка. Чиста савест Американаца и њихових савезника није била чак ни под знаком питања. Како је забележио немачки новинар Фабијан Шајдлер: "Америчке трупе, као и Бундесвер и други западни савезници, не само да су подржавали ратне злочинце на терену, већ су и сами починили тешке злочине."
Шајдлер је, на основу извештаја прикупљених са "Викиликса", додао и да нико од починилаца никада није осуђен на суду због тога.
На пример, Бундесвер је у Кундузу, што је само један пример међу многима, у септембру 2009. године "бомбардовао углавном колоне цивила, са преко стотину мртвих или тешко повређених, укључујући и децу. Поступак против одговорних, пуковника Георга Клајна и министра одбране Јунга (ЦДУ), окончан је ослобађајућим пресудама".
Године 2010. "Викиликс" је објавио 76.000 претходно класификованих докумената о овом рату, који "садрже референце на стотине других ратних злочина". Кина је о томе затражила независну истрагу, али, уместо да се сви ови случајеви истраже и да се кривци најзад изведу пред лице правде, прогањан је Џулијан Асанж и "Викиликс".
У ствари, злочина западне коалиције почињених над цивилним становништвом било је толико да је, како констатује француски публициста Тијери Мејсан, постало "бескорисно набрајати све злочине које је Запад починио у Авганистану. Довољно је да погледате панику њихових сарадника на аеродрому у Кабулу".
Авганистан је најавио темељне промене у светској геополитици
Бекство Американаца из Сајгона и Кабула, сматра Мејсан, суштински су идентични феномени: "Авганистанци који су покушавали да побегну вешајући се за крила авиона нису 'преводиоци за западне амбасаде', већ агенти операције 'Омега', која је започела током мандата (америчког председника) Барака Обаме."
Мејсан је потврдио да су у питању припадници Заштитних снага Хоста (Khost Protection Force) и авганистанске Управе за националну безбедност, задужених за мучење и убиства Авганистанаца који су се супротстављали америчкој окупацији. КПФ је паравојна група коју је основала ЦИА крајем 2001. године, још у првим данима рата у Авганистану, а регрутовала је припаднике паштунских племена. КПФ је, према чланку који је објавио амерички "Форин полиси", несумњиво био "умешан у злочине над цивилима, укључујући мучење и убијање, према наводима група за људска права."
Како је, у тексту под насловом "Седам лажи о Авганистану", закључио Мејсан: "Ти елементи су починили толико злочина да су талибани у поређењу с њима невине душице."
Било како било, преузимање власти од стране талибана најавило је темељне промене у светској геополитици. То је најдужи и најскупљи рат који је водила Америка у својој историји. И тај рат је, као и све друге, Америка изгубила, о чему, између осталог, сведочи и срамотно бекство Американаца и њихових савезника.
Авганистан је, закључује руски политиколог Александар Дугин, показатељ свих важних промена, барем у последњих педесет година: "С Авганистаном су повезани кључни преломи у глобалној архитектури света."
Авганистан није узрок већ пре нека врста екрана, на коме се, јасније него другде, одражавају све кључне промене светског поретка. Овде није реч само о поразу америчких оружаних снага или НАТО-а, већ о правом краху америчке хегемоније.
