Ко (ни)је признао независност "Косова" од чланица БРИКС-а?

Док Србија тежи да постане део "европске породице народа" у којој је велика већина земаља признаје једнострано проглашену независност Косова и Метохије, њој се истовремено нуди и дубља сарадња са БРИКС-ом - чије државе чланице подржавају суверенитет и територијални интегритет Србије.

Председник Србије Алексадар Вучић званично је позван да присуствује самиту БРИКС-а у Казању у октобру, открио је јуче руски председник Владимир Путин током састанка са потпредседником Владе Србије Александром Вулином.

"Чекамо председника Вучића на догађајима БРИКС-а у Казању у проширеном формату. Позив смо упутили, и надам се да ће га прихватити", нагласио је руски председник. 

Наш избор

Ко све жели у БРИКС?

Путин је, говорећи о БРИКС-у на Источном економском форуму у Владивоскотку, рекао да више од 30 земаља показује спремност да се прикључи или сарађује са тим форматом.

Како је објаснио, нови чланови БРИКС-а су економије које се брзо развијају и државе са јединственом културом, те "нема сумње да ће позитивно допринети развоју организације".

Сарадња Србије и БРИКС-а тема је о којој се све чешће говори - у великој мери зато што Београд негује пријатељске односе са практично свим чланицама организације. Најбољи показатељ тога је чињеница да већина њих није признала једнострано проглашену независност Косова и Метохије.

БРИКС и "Косово"

Ниједна од пет оригиналних чланица БРИКС-а - Русија, Кина, Индија, Бразил и Јужна Африка - није признала једнострано проглашену независност Косова. 

Када је реч о земљама које су се придружиле организацији почетком ове године, међу непризнавачима се налазе Иран и Етиопија, док су Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија и Египат признали једнострано проглашену независност јужне српске покрајине. Египат је, међутим, од 2021. замрзнуо своје признање и не подржава чланство Приштине у међународним организацијама.

Ствар с Египтом је у томе што је до признања дошло током краткотрајне владавине Муслиманског братства и Мухамеда Морсија после обојене револуције у тој земљи, па је признање замрзнуто по доласку на власт садашњег председника Абдела Фатаха ел Сисија.

Турска, која је јуче формално предала захтев за чланство у БРИКС-у, једна је од првих земаља у свету које су признале независност КиМ. Та земља важи за једног од најзначајнијих спонзора власи у Приштини, пре свега када је реч о сарадњи у сфери одбране.

Међутим, већина земаља које су аплицирале или показале интересовање за чланство у БРИКС-у нису признале независност јужне српске покрајине. Међу њима се налазе Алжир, Азербејџан, Белорусија, Боливија, Казахстан, Куба, Мјанмар и Нигерија.

Од признавача, за чланство у том формату су аплицирали Бангладеш и Малдиви.

Међу потенцијалним члановима такође се налазе и Ирак, Вијетнам, Сирија, Никарагва, Ангола, ДР Конго, Венецуела и Лаос - које нису признале независност јужне српске покрајине.

Листа признавача значајно је краћа и укључује Колумбију, Перу, Малезију, Тајланд и Пакистан.

Србија и БРИКС

Наш избор

Србија у БРИКС-у: Има ли ЕУ алтернативу?

О изградњи ближих односа Србије и БРИКС-а последњих месеци се све више говори, а чињеница за већина чланица тог блока није признала независност тзв. Косова несумњиво је један од главних разлога.

Као највећи заступници чланства Србије у БРИКС-у последњих месеци профилисали су се представници Покрета социјалиста Александра Вулина, који су у фебруару ове године у Народној скупштини поднели предлог резолуције о придруживању Србије тој групацији.

Председник Русије Владимир Путин је, током јучерашњег састанка са потпредседником Владе Србије Вулином у Владивостоку, рекао да очекује српског председника Александра Вучића на самиту БРИКС-а у Казању.

Председник Србије се захвалио на позиву руског председника, али је рекао да Србија има "много важних посета" и ће у Београду "тада бити важни гости из иностранства". Он је додао да ће "о томе причати 10. октобра".

Вучић је, међутим, током једног телевизијског гостовања у априлу изјавио да "не мисли да је сада тренутак да се Србија придружи БРИКС-у" зато што се она "налази на европском путу", додајући да ту групацију "никако не би требало потценити".

Сличне изјаве имао је и некадашњи министар спољних послова и актуелни министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић, који је крајем 2022. године изјавио да је сарадња са тим покретом "корисна", али да се "чланство у тој организацију коси са ставовима Брисела, јер учлањење у БРИКС искључује чланство у ЕУ".

Дачић је прошле године рекао да је чланство Србије у БРИКС-у "бајка" и да "није реално", те да је "Србија у Европи и жели да буде део ЕУ".