Свет
Напади 11. септембра: Шта је све предмет теорије (и) завере
И након 23 године, многи детаљи о догађају који ће дефинисати спољну политику САД у 21. веку остају непознати
У причи о можда најзначајнијем догађају у ближој америчкој историји дошло је до два нова заокрета ове године - након што је крајем јула испливао досад невиђени снимак уништења кула близнакиња Светског трговинског центра у Њујорку, почетком августа је објављено да су се тројица оптужених за напад нагодила с америчким законодавством и тако избегла смртну казну. Два дана касније шеф Пентагона Лојд Остин ту нагодбу поништио.
Терористички напад 11. септембра 2001. године омогућио је Џорџу Бушу Млађем да први и једини пут у историји активира чувени Члан 5 НАТО Алијансе и упусти се у еру "рата против тероризма" која је отворила врата за инвазију на Авганистан, а затим и Ирак, а за коју критичари сматрају да је била изговор за остваривање америчких геополитичких циљева.
У односу на његов значај, о овом догађају се и даље зна веома мало, а светска јавност је показала склоност да ове рупе попуњава сопственим теоријама (завере).
Дискусије о разлозима, детаљима и мотивима напада, и о наводно умешаним странама и даље су толико узавреле да је чувени режисер Спајк Ли 2021. морао да измени последњу епизоду своје документарне серије на ову тему, у коју је првобитно укључио дискусију заговорника и противника идеје да до рушења кула близнакиња нису довели самоубилачки напади отетим "боинзима" већ контролисане експлозије.
Док је ЦИА прво вече након напада оценила да је за њега одговорна Ал Каида, многи критичари званичне верзије догађаја су довели у питање поједине детаље у вези с киднаперима "боинга".
Тако се може наћи да је за Ханија Ханџура, за којег се тврди да је слупао трећи од четири киднапована авиона у зграду Пентагона, један од инструктора летења из Аризоне, где је Ханџур добио пилотску лиценцу, рекао да је био изразито слаб пилот, а за његово дело била потребна велика пилотска вештина.
Такође се истиче како се у више медијских извештаја наводило да су починиоци, јавности представљени као радикални исламисти с наводним циљем да постану мученици, водили развратне животе уз алкохол и стриптизете пре него што ће спровести напад.
Скидање ознаке тајности с судског поднеска Војној комисији Гвантанамо која се бави случајевима преживелих терориста је прошле године подстакло теорије о наводној умешаности ЦИА, али и Саудијске Арабије, у нападе. Наиме, двојица од киднапера авиона који је пао на Пентагон, Калид ел Мидар и Наваф ел Хазми, добили су шестомесечне визе за САД почетком 2000. и неометано су ушли у земљу иако су их малезијске власти претходно снимиле на самиту Ал Каиде у Куала Лумпуру.
Марк Росини, бивши агент ФБИ који је био члан мулти-департманске групе за праћење Осаме Бин Ладена, тврдио је касније да су га агенти ЦИА спречили да надређенима пренесе податке о Ел Мидару и Ел Хазмију. Двојица терориста су се затим у Калифорнији срели с Омаром ел Бајумијем, који је у документима ФБИ означен као тајни агент Саудијске Арабије.
Међу теоријама које тврде или инсинуирају предзнање администрације Џорџа Буша Млађег о нападима посебно је занимљива она која доводи у везу породице Буш и Бин Ладен. Она се заснива на чињеници да је Џорџ Буш Старији служио као консултант финансијској фирми "Карлајл груп", и да је отуђени брат Осаме бин Ладена, Шафик, био на годишњој конференцији те фирме за инвеститоре у периоду када су се напади догодили.
Поједине теорије полазе од тезе да је много више људи знало да ће се напади догодити, попут оне која примећује да се "необично" велик број инвеститора на берзи кладио против вредности акција компанија "Јунајтед ерлајнс" и "Американ ерлајнс" чији су авиони киднаповани, а неуобичајено трговање је уочено и са компанијама које су имале просторије у Кулама близнакињама. У извештајима званичне комисије за истрагу напада 11. септембра су тврдње о трговини с предзнањем одбачене.
У сржи сумњи да 11. септембар није био само "згодан изговор" за велики преокрет у америчкој спољној политици налази се институт "Пројекат за нови амерички век" (ПНАЦ), који су 1997. покренула двојица утицајних неоконзервативних републиканских аутора, Вилијам Кристол и Роберт Кејган (чија је супруга, иначе, Викторија Нуланд).
Годину дана пре терористичког напада, а неколико месеци пре председничких избора на којима ће победити Џорџ Буш Млађи, ПНАЦ је објавио документ под називом "Обнова америчких одбрана: Стратегије, силе и ресурси за нови век". У документу се наводи да ће "процес трансформације" од "превише мекане" спољне политике какву је, према ауторима, водио Бил Клинтон до агресивнијег ангажовања САД на спољнополитичкој сцени "вероватно бити дуг, осим ако се деси неки катастрофални догађаја попут новог Перл Харбора".
