Палестинска агенција Уједињених нација за избеглице (УНРВА), Међународни суд правде и генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш међу фаворитима су за овогодишњу Нобелову награду за мир, оценили су стручњаци у години коју су обележили рат у Гази и сукоб у Украјини, преноси Ројтерс.
Ипак, како се истиче, норвешки Нобелов комитет може да изазове потпуно изненађење у најави од 11. октобра – укључујући и то да уопште не додељује награду.
Кладионице као фаворита за освајање овогодишње награде имају руског опозиционара Алексеја Наваљног, који је преминуо у арктичкој казненој колонији у фебруару. Али то није могуће јер он не може да добије награду постхумно.
Још један фаворит кладионичара је Украјинац Владимир Зеленски, који тешко да ће победити јер је лидер нације у рату, истиче британска агенција.
Уместо тога, с обзиром да је 2024. обележена ратом Израела и Хамаса који се сада шири, украјинским сукобом у својој трећој години и крвопролићем у Судану због којег се раселило више од 10 милиона људи, Нобелов комитет би можда желео да се фокусира на хуманитарне актере који помажу у ублажавању патње цивила.
"УНРВА би могао бити један од таквих кандидата. Они раде изузетно важан посао за цивиле Палестинце који доживљавају патње рата у Гази," рекао је за Ројтерс директор Института за истраживање мира у Ослу Хенрик Урдал.
Награда за УНРВА би била контроверзна, додао је Урдал, с обзиром на наводе Израела да је неко од њеног особља учествовао у нападу Хамаса на јужни Израел 7. октобра 2023. године.
Неке земље су обуставиле своје финансирање УНРВА као резултат таквих оптужби. Већина донатора је од тада ипак наставила са новчаном помоћи. У августу је интерна истрага УН саопштила да је девет чланова особља можда било укључено у напад и да су они отпуштени.
УНРВА је саопштила да Израел покушава да распусти ту организацију. Агенција, основана 1949. године након рата око стварања Израела, пружа хуманитарну помоћ милионима Палестинаца у Појасу Газе, Западној обали, Јордану, Сирији и Либану.
Тајни петочлани комитет за доделу награде, који је именовао норвешки парламент, можда жели да се фокусира и на потребу да се ојача међународни светски поредак изграђен после Другог светског рата и његова крунска институција, Уједињене нације, наводи се у извештају.
То би могло да значи награду за генералног секретара Антонија Гутереша, са или без његовог највишег суда, Међународног суда правде, рекао је историчар Нобелове награде за мир Асле Свен.
Комисија би такође могла да одлучи да нико не добије награду, нешто што се догодило 19 пута, од којих је последњи био 1972. године.
"Можда је ово година у којој би комитет за Нобелову награду за мир требало једноставно да не додели награду и усмери пажњу на чињеницу да је ово зараћена планета", рекао је за Ројтерс шеф Међународног института за истраживање мира у Стокхолму Ден Смит.
Хиљаде људи могу предложити имена, укључујући бивше лауреате, чланове парламента и универзитетске професоре историје или права.
Номинације су тајне 50 година, али они који номинују могу одлучити да открију своје изборе.
Неки од познатих кандидата укључују агенцију УН за избеглице (УНХЦР), папу Франциска и британског природњака Дејвида Атенбороуа.
За овогодишњу награду номиновано је укупно 286 кандидата.
Прошлогодишња награда отишла је у руке Наргес Мохамади, затвореној иранској заговорници права жена, као вид укора "теократским" вођама Техерана и подстицај антивладиним демонстрантима, како је то описао Ројтерс.
Из Министарства спољних послова Ирана оценили су тада да је додела Нобелове награде за мир некоме ко је проглашен кривим за често кршење закона и учествовање у кривичним делима, како су навели, "политички потез у складу са антииранском политиком неких европских влада".
Годину дана пре тога, Нобелова награда за мир имала је изразито антируски сентимент када је додељена групи руских и белоруских невладиних организација што би се такође могло описати Ројтерсових речима као подстицај антивладиним демонстрантима.
Да већ дуже време Нобелова награда за мир служи као политичка порука Запада и да је умногоме изгубила свој смисао сведочи и то што је америчком председнику Бараку Обами додељена "бланко", односно на самом почетку почетака његовог мандата, као и да ју је добио фински председник Марти Ахтисари само годину дана након што је врло неуспешно предводио преговоре о коначном статусу Косова и Метохије. Такође, за миротворца је предложен и први човек једног војног савеза, бивши генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг.