Свет
"Политико": ЕУ мора да интегрише Балкан како га Русија и Кина не би преотеле
Ако ЕУ настави да држи Албанију, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Северну Македонију и Србију на дистанци, алтернатива ће бити ближа сарадња са Русијом и Кином
Руска специјална војна операција у Украјини коначно је подстакла Европску унију да се пробуди и схвати стратешки значај Западног Балкана и потенцијал Москве да искористи нерешене спорове у региону да подрива Запад, пише "Политико" у својој анализи.
Лидери ЕУ сада морају да искористе геополитички тренутак како би обновили интеграцију малих, економски крхких земаља са укупном популацијом од мање од 18 милиона у Унију, или ризикују да их Русија и Кина искористе у својим играма моћи, оцењује уредник бриселског портала Пол Тејлор.
Упркос спором напретку од када им је ЕУ званично дала перспективу за чланство 2003. године, приступање ЕУ остаје најбољи могући исход за Албанију, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Северну Македонију и Србију, као и за остатак Европе.
Ако ЕУ настави да их држи на дистанци, алтернативе би могле да буду веће усклађивање са Русијом, настанак нелибералне, ванблоковске зоне која могла да се протеже од Мађарске до Турске, или - што је још горе - нови оружани сукоб који укључује токсичну мешавину организованог криминала и наоружане миграције, оцењује портал.
У неким престоницама западне Европе, посебно у Паризу и Хагу, где је замор од проширења ЕУ најинтензивнији, постоји самозадовољна претпоставка да је статус кво подношљив и да не представља озбиљан ризик по европску безбедност.
Истина, људи на Западном Балкану су уморни од ратова. И, иако се чини да је ситуација под контролом, она није одржива у недоглед, оцењује Тејлор.
Не постоји гаранција да ће нерешени сукоби унутар БиХ или између Београда и Приштине остати замрзнути, или да локализовано политичко насиље неће ескалирати, привлачећи спољне играче и подстичући нове токове избеглица, оружја и дроге у ЕУ. Недавни сукоби око регистарских ознака за аутомобиле косовских Срба показују како мала варница може да изазове озбиљан пожар.
"Политико" наводи и Москва "покушава да распири пансловенски православни национализам и да експлоатише поделе где год може" кроз пружање подршке лидеру босанских Срба Милораду Додику у његовим захтевима за осамостаљењем Републике Српске и "ширењем дезинформација како би појачала непријатељство косовских Срба према приштинским властима".
Кина је, са своје стране, углавном тежила економским инвестицијама преко своје иницијативе "Појас и пут". Пекинг, наводи портал, "користи своју финансијску снагу да одврати балканске државе да подрже критичне резолуције у УН о кршењу људских права".
Уз коментар да провладини медији у Србији преносе руски наратив о Украјини, и да су Русија и Кина "допринеле поновном наоружавању Србије", "Политико" наводи и да Москва има моћну полугу у виду енергетске зависности Србије и БиХ од њиховог гаса.
ЕУ, сматра портал, има моћније дугорочне полуге, ако је вољна да их искористи, с обзиром на распрострањену тежњу јавности широм региона - са изузетком Србије, да се придруже блоку. Проблем су биле Француска и Холандија које су се опирале даљем проширењу углавном због страха од миграција и организованог криминала.
Када су лидери ЕУ пожурили да дају Украјини и Молдавији статус кандидата у јуну, елите Западног Балкана су се разумљиво плашиле да су њихове земље гурнуте даље у ред за чланство.
Дакле, шта би ЕУ сада требало да ради?
Прво, предлаже "Политико", видљивији политички ангажман. ЕУ је ове године више почела да обраћа пажњу на регион. Одржана су два самита ЕУ-Западни Балкан и овакав ангажман треба наставити, оцењује портал.
Друго, изнети предности приступања ЕУ. ЕУ треба да преобликује свој гломазни процес приступања како би кандидатима кроз финансијску и другу помоћ приближила предности чланства у ЕУ, док они напредују са спровођењем реформи.
ЕУ би требало да позове министре из региона да присуствују неформалним састанцима савета о питањима од заједничког интереса. То би требало да подстакне земље Западног Балкана да бирају посматраче у Европски парламент истовремено са европским изборима 2024. године, тако да имају глас, ако не и право гласа, у законодавству ЕУ.
Наравно, највећи део тешког посла треба да се обави у земљама кандидатима, од којих је већина далеко од испуњавања основних услова демократије, владавине права, слободе изражавања и борбе против корупције да би се квалификовали за чланство, оцењује бриселски портал и предлаже ЕУ да "ради изнутра" подржавајући цивилно друштво, женске организације и мала предузећа као покретаче промена, истовремено нудећи подстицаје и вршећи притисак одозго.
У овом геополитичком тренутку, ЕУ једноставно не може себи приуштити да напусти регион да се загноји, закључује "Политико".
