Свет
Пропуст или план: Да ли је Израел унапред знао за напад Хамаса?
Судбоносни Хамасов напад 7. октобра отворио је врата Израелу да покрене рат "до истребљења" ове палестинске организације, али све указује на то да Тел Авив није дозволио да се напад догоди већ да је заиста направио велики пропуст
Напад Хамаса на Израел 7. октобра називан је и највећим неуспехом израелске војске и обавештајних агенција у историји ове државе. Са више од 1.200 Израелаца убијених у нападу палестинске групе и скоро 42.000 Палестинаца убијених у рату који је Тел Авив покренуо као одговор, показао се и као почетак најдраматичнијег окршаја у региону од Јомкипурског рата 1973.
У протеклој години је јавност могла да сазна да су израелске војне позиције на дан напада Хамаса биле критично неприпремљене, са тек по једним војником у 23 високо технолошке осматрачнице и свега једним тенком на кључном сегменту границе с палестинском енклавом који је држао вод од три тенка.
Шеф израелске војнообавештајне управе Генералштаба Израелских одбрамбених снага (ИДФ) генерал-мајор Ахарон Халива поднео је оставку због неуспеха безбедносних снага да спрече напад, који нису предвидели чак ни најсавременији системи вештачке интелигенције чувене обавештајне јединице 8200.
Оно што посебно изненађује јесте да је "Њујорк тајмс", позивајући се на интерне документе израелске војске, писао крајем 2023. да је Тел Авив знао да Хамас спрема баш онакав напад какав је спровео 7. октобра најмање годину и по дана раније, али да га није озбиљно схватио, мислећи да палестинска милитантна група није у стању да изведе тако нешто.
Иако је напад 7. октобра отворио врата Тел Авиву за покретање рата са намером да једном за свагда елиминише Хамас, геополитички Србољуб Пеовић са Института за европске студије сумња да је Израел под руководством Бенјамина Нетанјахуа кренуо у тај рат с предумишљајем.
"Нисам тог мишљења из једног простог разлога – цео имиџ Нетанјахуа се своди на то да се он представља као 'мистер секјурити', односно да је једини човек који може заштитити Израел од спољних опасности, што укључује и Хамас", каже Пеовић за РТ Балкан и додаје да се Нетанјаху током целе своје каријере показао као неко ко није склон ризику.
Наш саговорник такође напомиње да је Нетанјаху искусио пад рејтинга по нападу Хамаса, и да је подршка израелском премијеру у земљи и даље "у великом питању", иако се његов рејтинг услед перципираних ратних успеха донекле опоравио након првобитног пада.
Уместо тога, Пеовић наводи да је највероватније да су израелске обавештајне и безбедносне службе заиста направиле пропуст и потцениле противника. Сличан пропуст се може забележити и у дуготрајној политици Бенјамина Нетанјахуа према проиранским покретима у региону, односно да је и израелско руководство потцењивало Хамас на дуже стазе.
"Оно што се чини сада, поготово у контексту сукоба у Либану, јесте да је израелски обавештајни апарат примарну пажњу посветио Либану, односно северном фронту", каже Пеовић, напоменувши као пример извештаје да су израелске службе дуже од једне деценије разрађивале операцију која је резултирала масовном детонацијом пејџера чланова Хезболаха.
