Свет
Штрајкови разарају Велику Британију, на ивици нове "зиме незадовољства"
Стотине хиљада запослених у Великој Британији ступило у периодичне штрајкове, држава паралисана пред Божић
Са троструким ударом хладног времена, раним снежним падавинама и масовним штрајковима у више индустрија, изгледа да Британија иде у оно што лондонски таблоиди, можда неизбежно, називају још једном "зимом незадовољства".
Поштански радници и железничари обуставили су рад и напустили радна места, носећи божићне пакете, натеравши тако милионе људи да промене своје планове путовања две недеље пре празника. У четвртак ће им се придружити чак 100.000 медицинских сестара у једнодневној обустави рада која би могла да паралише рад у болницама и клиникама широм Енглеске, преноси "Њујорк тајмс".
Штрајк су започели и инструктори у аутошколама, као и руковаоци пртљага, возачи аутобуса, путари и запослени у енергетским предузећима. Новине су почеле да објављују календаре означене бојама како би помогли читаоцима да прате које ће услуге ког датума бити прекинуте.
Све већи број штрајкова у кључним гранама британске привреде навео је многе да направе поређење са првобитном "зимом незадовољства" 1978. и 1979. године, када су штрајкови јавног и приватног сектора паралисали земљу. То је учврстило осећај да је лабуристички премијер Џејмс Калахан изгубио контролу, и на крају срушило његову владу.
Британија је у међувремену прошла кроз велике промене, међу којима је и знатно смањене моћи синдиката које је карактерисало премијерски мандат Маргарет Тачер. Али политичка опасност за конзервативну владу премијера Ришија Сунака и даље је присутна, а критичари су искористили прилику да га окриве за стање у земљи које из дана у дан изгледа све алармантније.
"Историја би заиста требало да брине Сунака и његове људе", рекао је професор политичких наука на Универзитету у Кенту Метју Гудвин. "Управо је хаос у привреди крајем седамдесетих отворио пут за долазак Маргарет Тачер на власт. То додатно ствара осећај да нико заиста нема контролу у овој земљи."
Сунак је у интервјуу за "Дејли мејл" објављеном у четвртак рекао да планира да следеће године уведе закон против штрајка. "Стварно се надам да синдикални лидери могу да увиде да није у реду прављење толиких поремећаја за толики број људи, посебно за време Божићних празника", рекао је он том листу.
Све више проблема за Ришија Сунака
Сунак се и пре почетка штрајкова борио са великим бројем других проблема: двоцифреном инфлацијом, растућим каматним стопама и рецесијом. Он је у среду претекао своју несрећну претходницу Лиз Трас по броју дана на премијерској функцији, преживела на функцији, али његов досадашњи мандат није био драстично успешнији, пише "Њујорк тајмс".
Продубљивање синдикалног незадовољства доминирало је последњим Сунаковим појављивањем на премијерским питањима у парламенту. Он и његов главни ривал, лидер Лабуристичке партије Кир Стармер, користе готово исти речник као и њихови претходници из седамдесетих, Калахан и Тачерове, само што су овог пута њихове улоге су биле обрнуте. Док се конзервативци налазе у незавидној положају као владајућа партија, лабуристи чекају своју шансу на наредним парламентарним изборима.
"После 12 година неуспеха Конзервативне партије, стигла је зима за наше јавне службе, а ми имамо премијера који се склупчао у клупко и отишао у хибернацију", рекао је Стармер у жестоком нападу на премијера због неуспеха владе да склопи договоре са главним синдикатима јавног сектора.
Сунак је узвратио да је влада дала добре понуде за повећање плата радницима у неколико сектора, и оптужио Лабуристичку партију да "штити своје спонзоре" у синдикатима.
Влада се нада да ће се јавно мњење пре или касније окренути против синдиката и да ће, када се то буде догодило, Лабуристичка партија платити политичку цену, баш као и 1979. Медији блиски конзервативцима, као што је "Сан", већ преносе да је да подршка штрајковима у опадању, не само у јавности, већ и у самим синдикатима.
Истраживања јавног мњења, међутим, показују да људи настављају да подржавају штрајкаче, који су се суочили са годинама ниског раста плата, као и са пандемијом. У анкети коју је спровела компанија за истраживање тржишта "Југав", 59 одсто испитаних је рекло да радницима железнице и метроа треба дозволити да штрајкују, док се 30 одсто томе противило. За медицинске сестре, разлика је била 52 одсто за, 38 одсто против.
Штрајкачи имају подршку народа
Краљевски колеџ медицинских сестара, који представља медицинске сестре, захтева повећање плата за 19 одсто. Влада је одбила да преговара, тврдећи да би повећање тог обима погоршало стање у болницама тако што би извлачило средства из других делова Националне здравствене службе.
Синдикати су, кажу аналитичари, потпомогнути перцепцијом да више нису толико агресивни и моћни као што су били седамдесетих. Плате у привреди такође стагнирају већ неколико година, што је људе учинило више наклоњеним захтевима радника за значајним повишицама.
"Историјски постоји необично висок ниво подршке синдикатима", рекао је Стивен Филдинг, професор политичке историје на Универзитету у Нотингему. "И постоје неке групе, попут медицинских сестара, на које се гледа као на светитеље. Ово је први пут да оне штрајкују."
Сунак је покушао да избегне увлачење у директан сукоб са синдикатима, тврдећи да преговоре о платама треба препустити државним телима која одређују плате за раднике у јавном сектору. Али критичари кажу да се влада сакрила иза тих тела како би избегла суочавање са захтевима радника.
Ни Лабуристичка партија није без својих проблема у овој ситуацији. Иако Стармер јавно подржава раднике, он је високе партијским званичницима рекао да се ангажују у редовима штрајкача. Лабуристи имају велику предност у анкетама у односу на Конзервативну странку, а господин Стармер не жели да ризикује тако што ће постати превише блиско повезан са штрајкачима, пише "Њујорк тајмс".
Мик Линч, један од вођа штрајкова у Британији, рекао је да очекује да би влада предвођена лабуристима заузела "сличну фискалну линију као конзервативци", додајући да би "желели да они буду мало смелији".
