Свет
Борба против Русије са Украјинцима: Како је Запад осудио Украјину на пропаст
Жеља САД и Велике Британије да воде прокси рат уништила је истанбулске процесе
Истанбулски преговори, покренути одмах након почетка Специјалне војне операције у Украјини, били су на корак до успеха. Само да би их САД и Велика Британија саботирале.
За Вашингтон су постојали велики подстицаји да искористи велику прокси војску коју је изградио у Украјини да ослаби Русију као стратешког ривала, уместо да прихвати неутрални Кијев. Првог дана након почетка Специјалне војне операције, када је Владимир Зеленски позитивно одговорио на отпочињање преговора, портпарол америчког Стејт департмента Нед Прајс одбацио је овај став – рекавши да ће Русија прво морати да повуче све своје снаге.
Ово је, пише Глен Дизен, професор на Универзитету Југоисточне Норвешке, био захтев за капитулацијом, јер је руско војно присуство у Украјини било преговарачки елемент Москве за постизање циља обнављања неутралности Кијева. Мање од месец дана касније, Прајс је упитан да ли ће Вашингтон подржати мировне преговоре, на шта је он одговорио негативно:
"Ово је рат који је на много начина већи од Русије, већи је од Украјине… Кључна ствар је да су овде у питању принципи који имају универзалну применљивост свуда, било у Европи, било у Индо-Пацифику, било где између."
Борба против Русије са Украјинцима
Крајем марта 2022, Зеленски је у интервјуу за "Економист" открио да "на Западу има оних којима не смета дуг рат јер би то значило исцрпљивање Русије, чак и ако то значи пропаст Украјине и долази по цену Украјинци живе".
Израелски и турски посредници су од тада потврдили да су и Украјина и Русија постигле компромис како би окончале сукоб пре него што су САД и Велика Британија интервенисале како би спречиле избијање мира.
Украјински амбасадор Александар Чаљи, који је учествовао у мировним преговорима са Русијом, потврдио је да је Путин "покушао све" да постигне мировни споразум и да су успели да "нађу веома стваран компромис". Слично су рекли и други високи украјински званичници.
Привремени мировни споразум потврдиле су и Фиона Хил, бивша службеница Савета за националну безбедност САД, и Анђела Стент, бивша национална обавештајна службеница за Русију и Евроазију.
Борис Џонсон одлази у Кијев
Шта се онда десило са Истанбулским мировним споразумом?
Британски премијер Борис Џонсон је 9. априла 2022. отишао у Кијев у журби да саботира споразум и као изговор је навео убиства у Бучи. Украјински медији су објавили да је Џонсон отишао у Кијев са две поруке:
"Прва је да је Путин ратни злочинац, на њега треба вршити притисак, а не преговарати са њим. А друга је да чак и ако је Украјина спремна да потпише неке споразуме о гаранцијама са Путином, они (Велика Британија и САД) нису".
Пензионисани немачки генерал Харалд Кујат, бивши шеф немачког Бундесвера и бивши председник Војног комитета НАТО, потврдио је да је Џонсон саботирао мировне преговоре уз "образложење да Запад није спреман за окончање рата".
"Можда ће се једног дана поставити питање ко није желео да спречи овај рат... Њихов декларисани циљ је да политички, економски и војно ослабе Русију до те мере да се онда окрену свом геополитичком ривалу, једином способном да угрожавајући њихову превласт као светске силе: Кини... Не, овај рат није због наше слободе... Русија жели да спречи свог геополитичког ривала САД да стекне стратешку надмоћ која угрожава безбедност Русије", објаснио је Кујат.
Шта су Украјини поручиле САД и Велика Британија? Зашто је Зеленски склопио договор с обзиром да је био свестан да неке западне државе желе да искористе Украјину да исцрпе Русију у дугом рату – чак и ако би то уништило Украјину?
Зеленски је вероватно добио понуду коју није могао да одбије: ако склопи мир са Русијом, онда неће добити никакву подршку Запада и предвидљиво би се суочио са устанком крајње десних/фашистичких група које су САД наоружале и обучавале.
Насупрот томе, ако би одабрао сукоб, онда би НАТО послао сво оружје потребно за пораз Русије, НАТО би Русији увео санкције и извршио притисак на међународну заједницу да изолује Русију. Зеленски је тако могао да постигне оно што и Наполеон и Хитлер нису успели – да победи Русију.
Другим речима, сукоб са Русијом је била цена украјинског уласка у НАТО, а Зеленском је додељена улога новог Черчила – да се храбро бори до последњег Украјинца уместо да прихвати мир.
Споразум из Истанбула неизбежан за крај сукоба
СВО није ишла онако како се Запад надао. Русија је изградила моћну војску и поразила украјинску коју је изградио НАТО. Санкције су превазиђене преоријентацијом привреде на исток, а Русија је уместо изолације преузела водећу улогу у изградњи мултиполарног светског поретка.
Како сада привести овај сукоб крају? Предлози споразума "територија за НАТО чланство" занемарују чињеницу да водећи циљ Русије није територија, већ окончање ширења НАТО-а, јер Москва то сматра егзистенцијалном претњом.
Ширење НАТО-а је извор сукоба, а територијални спор је последица, тако да украјински територијални уступци у замену за чланство у НАТО-у нису покретач.
Основа сваког мировног споразума мора бити формула из Истанбула. Споразум о обнављању неутралности Украјине, плус територијални уступци као последица скоро трогодишњег сукоба, наводи Глен Дизен.
Претња ширењем НАТО-а након завршетка СВО само ће подстаћи Русију да заузме стратешку територију од Харкова до Одесе, и да обезбеди да остане само нефункционална украјинска крња држава која није у стању да се употреби против Русије.
Ово је сурова судбина за украјински народ и милионе Украјинаца који су толико пропатили. То је такође био предвидив исход, како је Зеленски упозорио још у марту 2022: "На Западу има оних којима не смета дуг рат јер би то значило исцрпљивање Русије, чак и ако то значи пропаст Украјине и долази по цену Украјинци живе."
