Потези Маје Санду гурају Молдавију и Придњестровље у нови конфликт

Раније ове године, председница Молдавије Маја Санду предложила је да парламент размотри промену устава како би се државни језик званично преименовао из молдавског у румунски.

Недавно је председница Санду изјавила је да се власти припремају за могућу обуставу испорука гаса из Русије, што значајно погоршава економску ситуацију у земљи.

"Сваки дан се одржавају састанци и седнице у енергетском сектору. Ако `Гаспром` обустави испоруке, имамо резерве у складиштима на територији Румуније. Осим тога, део гаса можемо купити на тржишту. Гаса ће бити, ако не од `Гаспрома`, онда из других извора, али цена је веома висока", упозорила је молдавска председница.

Убрзо након што је изабрана, Маја Санду је постала позната по својим антируским изјавама. Једна од њих је да "Русија покушава да дестабилизује ситуацију у Молдавији" и да Москва заправо "води хибридни рат против Молдавије".

"Јачање веза" Молдавије са Западом

Аналитичар "Карнеги фондације" писао је у септемрбу: "Сада изгледа да инвазија Москве на Украјину уништила све шансе да се Кишињев икада поново окрене Русији. У јуну ове године, Молдавија је, поред Украјине, добила статус кандидата за чланство у ЕУ. Свака будућа молдавска влада биће проевропска."

У буџету Стејт департмента за 2023. годину предвиђено је издвајање од 47,9 милиона долара "за реформе које су неопходне за Молдавију" и за "сузбијање малигног утицаја Кремља". Сједињене Државе ће, такође, "подржати интеграцију Молдавије у европска енергетска тржишта", као и "јачање веза са Западом".

Немачки "Шпигл" пише о Молдавији као о "следећој земљи на Путиновој листи": "`Република Молдавија`, како се званично зове, јесте млади ентитет који је изашао из рушевина Совјетског Савеза 1991. године, без јасне идеје о томе како даље. Једино око чега су се Молдавци сложили је да је сада све другачије него раније."

Повећано интересовање Запада и САД за Молдавију, малу и сиромашну земљу на истоку Европе, изазива забринутост, не само у Молдавији. Нагло погоршање односа Кишињева са Москвом, приметно после избора Санду за председницу Молдавије, значајно погоршава економску ситуацију и изазива снажне политичке потресе у земљи.

Иначе, Маја Санду је дипломирала 2010. године на Харвардском институту "Кенеди".

Кишињев као Кијев 2013.

На супротном крају политичког спектра у Молдавији је бивши председник Игор Додон, који је већ једном (2016) успео да победи Санду. Раније су се у Молдавији редовно смењивале "прозападне" и "проруске" владе. Додон себе сматра проруским политичарем, који жели да федерализује Молдавију. Таква Молдавија обухватала би и подручје непризнате Придњестровске републике, која не признаје власт у Кишињеву и у којој је смештено више од 1.500 руских војника. У изборној кампањи Додон је обећао да ће обновити трговинске везе са Русијом и Молдавију приближити Евроазијској унији.

Да ли је закључак аналитичара "Карнеги фондације" – да ће "свака будућа молдавска влада бити проевропска" – ипак преурањен? Од 18. септембра, сваког викенда у престоници одржавају се протести, који главни град Молдавије, Кишињев, "претварају у украјински Мајдан с краја 2013".

Како извештава "Политика", узроци за незадовољство леже у томе што се "проруско становништво супротставља евроатлантским потезима власти, који се убрзавају како се погоршава сукоб у Украјини. Притом, у земљи расте инфлација, куповна моћ становништва је све мања, а опозиција тражи мере владе да се заштите социјално угрожени грађани."

Придњестровље, само један од проблема са којим се суочава Молдавија

Питање отцепљене Републике Придњестровље је само један у низу проблема са којим се суочава Молдавија, која остаје једна од најсиромашнијих држава у Европи. У Молдавији се убрзано погоршава политичка, економска и безбедносна ситуација. Док опозиција тражи оставку владе и председнице, оптужујући их да државу и грађане воде у пропаст помажући Украјини, Маја Санду тврди да Москва жели да "запали" државу, тако што се "група лопова из Молдавије удружила са проруским партијама".

У западним медијима влада наратив да иза протеста у Молдавији стоји Руска Федерација и да је њен циљ свргавање председнице. "Вашингтон пост" је писао да руски ФСБ припрема државни удар у Молдавији и да ће он "вероватно" уследити на зиму. Руси су, наводно, послали и политичке експерте у Молдавију који саветују опозицију и вуку стварне потезе.

"Али у Молдавији живи много проруског становништва, које није концентрисано само у отцепљеном Придњестровљу и које не жели да буде уведено у рат на обећаном путу за ЕУ и НАТО", закључује "Политика". "Највећа стрепња савезника Маје Санду је да социјални и политички немири заиста могу да доведу до промене власти."

Режим на то реагује хапшењима, затварањима и прогонима политичких противника. Бивши председник Додон је од маја до новембра држан у кућном притвору, наводно због оптужби за "издају и корупцију". Ипак, Додон наставља да "редовно позива на масовне протесте", који би могли довести до ванредних председничких избора. Захтеве Додона подржава и опозиција, између осталих, Комунистичка партија Молдавије коју предводи Владимир Вороњин.

Молдавија, нова чланица НАТО-а?  

Иако је, према уставу, војно неутрална земља, Молдавија је, после свега две недеље од почетка сукоба у Украјини, затражила пријем у НАТО, а сада, према речима Маје Санду, "озбиљно разматра и мобилизацију". Санду је већ најавила да ће мобилизација уследити "уколико руске снаге крену ка Одеси".

У новембру је Илан Шор, лидер опозиционе партије "Шор", захтевао да се амерички амбасадор у Молдавији Кент Логсдон прогласи за "персону нон грата", због мешања у унутрашња питања земље.

Шор је, као жртва прогона, присиљен да се Молдавцима обраћа из иностранства. Амерички амбасадор у Кишињеву Логсдон недавно је обелоданио листу на којој се нашло "девет особа и 12 правних субјеката у Молдавији", који су оптужени за корупцију и ширење "злонамерног утицаја Русије". У поруци упућеној земљацима, Шор је изјавио: "Поштовани господине амбасадоре, ви сте прекршили све норме и оквире дипломатских односа. Не можете себи дозволити да се овако понашате у страној држави".

Иначе, у америчком саопштењу се помињу и многи други политичари, осим Игора Додона, или партије градоначелника Кишињева Ивана Чебана Национални алтернативни покрет. Поред Шора, на листи су и његова супруга, руска певачица Јасмин и бивши лидер Демократске партије Владимир Плахотњук. Убрзо после објављивања ове листе, молдавска Комисија за ванредне мере је најавила да ће против наведених лица "применити санкције".

"Убица Молдавије, бездушни робот"

Бивши председник Додон је раније изјавио: "Ако је неко, пре само неколико месеци, још веровао да Маја Санду има добре намере, али их не може остварити, сада све више људи схвата да Маја не само да је неспособна да ефикасно управља државом, већ да је уништава. Она уништава економију, друштвену кохезију, интелектуални равнотежу, поверење људи у сутра, уништава демократију."

Маја Санду, тврди Додон, "није само диктатор, већ и убица Републике Молдавије. Она систематски разара све што је нормално у овој земљи. Она мрзи ове народе, сеје мржњу и поделе у друштву."

Званични Кишињев је до сада одбијао све позиве на преговоре са опозиционим вођама. "Са њом се не може цивилизовано сарађивати," каже Додон, "не могу се водити рационални преговори, јер она ради против Молдаваца и против националних интереса Републике Молдавије. Она је бездушни робот, који у глави има програм који су јој унели странци, и само туђе интересе."

"У политици", закључује Додон, "а поготово у молдавској политици, све може да се промени за врло кратко време, ништа није вечно и увек они на власти заврше у опозицији или ван скупштине."

Посебан проблем је наоружавање Молдавије, које се интензивирало од почетка украјинског конфликта. Немачка је у септембру најавила испоруку беспилотних летелица Молдавији. "Главни партнери Кишињева су данас САД, НАТО, Велика Британија и ЕУ, а њихов утицај је све очигледнији."

Како указује Додон: "Сви видимо да се Молдавија почела да се наоружава. Смањена је потрошња за пољопривреду и инфраструктуру, а повећана за одбрану. Разумем да је на ово терају Американци, али морамо имати своју главу на раменима. Да ли сада време да купујемо муницију, митраљезе и топове, или да нахранимо народ?"

За Молдавију је данас најважнији мир, који је могуће сачувати једино ако Молдавија води политику у сопственом интересу: "Молдавија мора да сачува државност и неутралност, своју традицију и веру, да води спољну политику у сопственом интересу и да постигне мирно решење питања Придњестровља. Нећу одступити од ових принципа, шта год да се деси."

Неспособност да се управља озбиљним кризама

Аспурдно је, или је то сасвим немогуће, руски утицај у Молдавији називати "малигним", посебно ако имамо у виду да се руске снаге, распоређене у Придњестровљу, налазе на основу споразума који су 21. јула 1992. потписали тадашњи председници Русије и Молдавије, Борис Јељцин и Мирча Снегур. Оружани Сукоб је избио након што је Снегур наредио да се придњестровска полиција "ликвидира и разоружа".

На протестима у Кишињеву данас се могу видети транспаренти на којима пише "Губи се, Санду!", "Доле диктатура" или "Оставка". Демонстранти су усвојили декларацију о успостављању "народне владе, суда и одбране" у Молдавији.

Да ли, међутим, данас у плану обнављање оружаног конфликта у Придњестровљу и Молдавији, за рачун Запада и претварање ових подручја у нову Украјину? "Сва је прилика да ће дестабилизација у Молдавији навести Кијев и његове савезнике да једном заувек лише Москву свих њених полуга тако што ће самопроглашену Придњестровску републику очистити од тамошњег војног присуства", превиђа, нимало добронамерно, зазивајући нове етничке конфликте у земљи, већ цитирани аналитичар "Карнеги фондације".

Односно, како је могуће да се државама управља са толико лакомислености, као што то ради председница Молдавије Маја Санду? Сваки њен потез води ка даљој ескалацији и подиже међунационалне тензије у земљи. Како примећује бивши швајцарски обавештајац Жак Бо: "Одлуке које донесе западне владе откривају генерацију лидера који су (у најмању руку) исувише млади и неискусни, као што је финска премијерка Сара Марин; који су незналице, а ипак сматрају себе за паметне, попут француског председника Емануела Макрона; који су доктринари, попут Урсуле фон дер Лајен, или фанатици, као што су лидери балтичких држава." Овом списку сада мирне душе можемо прикључити и Мају Санду. Сви они деле исту неспособност: да управљају сложеним кризама.

"Када глава није у стању да разуме сву сложеност кризе, одговарамо догматизмом. То је оно што видимо да се дешава свуда у Европи." Источноевропске земље, посебно балтичке државе и Пољска, показале су се као лојалне слуге америчке политике. Такође су показале незрело, конфронтирајуће и кратковидо управљање."

Исто данас можемо да закључимо и за Молдавију.

"Губитак утицаја Запада", даје Бо, тесно је повезан са чињеницом да он наставља да „третира ’остатак света’ као малу децу и да занемарује корист од добре дипломатије." Ове појаве нису започеле са Украјином, мада је и више него извесно да нам украјинска криза "отвара очи и да убрзава ове промене".