Нуклеарна фузија: Веза коју ни Запад ни Русија не могу да раскину

Руска специјална војна операција у Украјини довела је до прекида односа Москве са ЕУ и САД у скоро свим областима, од енергетике преко трговине до путовања, али постоји једно партнерство од ког не могу да побегну.

Ушушкан у тихом и сунчаном крају јужне Француске, налази се Међународни термонуклеарни експериментални реактор (ИТЕР) - покушај да се искористи моћ нуклеарне фузије за ослобађање огромних количина чисте енергије, и на овом пројекту настављају да раде раме уз раме европски и руски научници.

У пројекту ИТЕР учествује 35 земаља и "настао" је на састанку председника САД Роналда Регана и совјетског лидера Михаила Горбачова 1985. након деценија хладноратовских тензија. ИТЕР, пише "Политико", нема начина да избаци Русију из експеримента без рушења целе шеме.

Пројекат вредан 44 милијарде евра има за циљ да тестира нуклеарну фузију - процес који се одвија у центру звезда - као одржив извор енергије без угљеника која је минимално радиоактивна. Убризгавањем вреле плазме која достиже 150 милиона степени Целзијуса у уређај који "обуздавају" магнетна поља, језгра водоника се спајају у језгро хелијума и додатне неутроне, ослобађајући огромне количине енергије.

ЕУ сноси око половину трошкова ИТЕР-а и учествује у пројекту преко агенције "Фјужн фор Јуроп" (Ф4Е). Индија, Јапан, Кина, Русија, Јужна Кореја и САД имају по око девет одсто удела.

Као активни учесник у ИТЕР-у, Русија још има око 50 запослених, укључујући инжењере, који раде на лицу места.

Непосредно након што је Москва у фебруару покренула војну операцију у Украјини, пројекат се нашао у "процепу" будући да су представници руске владе део одбора за доношење одлука на високом нивоу, Савета ИТЕР, заједно са својим европским и америчким колегама.

Иако је "сама организација аполитична, многи људи су се питали" шта да раде, рекао је главни инжењер ИТЕР-а Ален Бекуле и додао да је било "много туге" међу особљем.

"Политичка ситуација за сада је стабилна, а сви чланови су поручили да желе да наставе да раде заједно", рекао је он.

Експеримент, који је прекорачио и буџет и рок, и раније је био прилично контроверзан. Француска управа за нуклеарну безбедност у јануару је суспендовала монтажу фузионог реактора из страха за безбедност. Ф4Е оптужују да "негује" културу притисака на запослене и наметања превише посла, што је - кажу критичари - резултирало најмање једним самоубиством.

За разлику од лабораторије за физику честица са седиштем у Женеви ЦЕРН – истраживачког центра за сарадњу који је прекинуо своје везе са Русијом након што је почео сукоб, ИТЕР је међународни споразум као што су Уједињене нације, што отежава суспензију Москве, рекао је Бекуле.

Уз то, треба имати на уму да 90 одсто финансирања долази не у облику готовине, већ опреме, при чему свака земља учесница производи јединствени део целокупног реактора по мери који се затим саставља као џиновска слагалица.

Иако је поставка осмишљена да створи специјализовану експертизу за фузију широм света и стимулише домаћу производњу, то сада значи да ако један члан не испоручи део, цео пројекат може да пропадне, а штета би се мерила у милијардама евра/долара.

Чак и да су хтеле, земље не би могле да избаце Русију из пројекта, јер у уставу ИТЕР-а не постоји ниједна клаузула која би им то омогућила. Уместо тога, свака друга земља би морала да се повуче.

То ипак не значи да Украјина није утицала на читав пројекат. Западне санкције уведене Москви жестоко су отежале набавку делова руске производње.

"Испоставило се да је 2022. једна веома важна година у погледу руских испорука" за пројекат, рекао је Бекуле. А Москва производи кључне делове, укључујући сабирнице — алуминијумске шипке које напајају реактор огромном електричном струјом — и прстен од 200 тона магнета који обликује плазму и држи је суспендовану у реактору, назван полидални калем.

Превоз сабирница камионом и калема из Санкт Петербурга до Марсејана бродом, захтевао је огромну количину папирологије и правдања разним европским земљама да је ИТЕР искључен из санкција. Све то је, додао је Бекуле, одложило испоруке до два месеца.

Такође је на цедилу оставило руско особље, укључујући инжињера монтаже рођеног у Москви Владимира Тронзу, који је ради на ИТЕРУ од 2016.

"У почетку су се сви питали шта ће се догодити? Да тражимо други посао? Да се спакујемо и вратимо?", рекао је он и додао да су чланови руског особља у почетку били забринути да ће Москва напустити пројекат.

До тога није дошло, а већина особља није заинтересована да се врати, с обзиром да су се многи настанили у југоисточној Француској.

"Сарадња је важна — важно је одржавати везе и… разговарати", рекао је он и додао да је пројекат "глобално добро".