Де Гол: Европска стратегија у НАТО-у је америчка

Француски председник Емануел Макрон поновио је недавно да Европа треба да смањи зависност од Сједињених Америчких Држава и да развије сопствене одбрамбене капацитете.

Он је истакао да формирање европских одбрамбених снага не види као алтернативу НАТО-у, те да ће јача Европа омогућити континенту да буде аутономнији у оквиру Алијансе.

"У НАТО-у, са НАТО-ом, али не и да будемо зависни од НАТО-а", поручио је Макрон.

Ово је, заједно са његовим захтевом да "безбедносне гаранције" у оквиру будућих мировних преговора о окончању рата у Украјини укључе и Русију, разљутило партнере у ЕУ и НАТО-у, али је неодољиво подсетило на једног ранијег француског председника – генерала Шарла Де Гола.

Де Гол је дошао на власт 1959. године, а већ тада је говорио о својој визији Европе "од Атлантика до Урала", чиме је, заправо, инсистирао на детанту са СССР-ом.

Он је Европу видео као трећи пол између САД и СССР-а, опирући се атлантској доминацији оличеној у САД, Великој Британији и НАТО-у, па се већ 1966. Француска повукла из заједничке команде НАТО-а.

НАТО и суверенитет су неспојиви

Француска је била једна од 12 земаља оснивача НАТО-а 1949. године. Циљ Алијансе био је да се осигура безбедност Европе након Другог светског рата, нарочито због опасности од СССР-а.

Међутим, петнаест година касније, међународна ситуација била је знатно другачија и дошло је време да се Алијанса ослободи зависности од САД, поручио је Де Гол у чувеном говору из 1966. године.

Он је истакао, говорећи о НАТО-у, да ништа не може да учини један уговор валидним, када се промени предмет уговора и услови под којима је закључен.

"Запад више није угрожен као што је био када је у Европи успостављен амерички протекторат под окриљем НАТО-а", објаснио је Де Гол.

Он је желео да по сваку цену спречи да Француска буде увучена у ратове које је водила Америка, јер би, према Северноатлантском споразуму, била дужна да подржи савезнике:

"Док се, бар донекле, смањују изгледи за избијање светског рата због Европе, постоје други сукоби у којима се Америка ангажује у осталим деловима света, као прекјуче у Кореји, јуче на Куби, данас у Вијетнаму. Ови сукоби могу да ексалирају и да се прошире на светском нивоу. У том случају би Европа, чија је стратегија у НАТО-у америчка стратегија, аутоматски била укључена у рат, чак иако га није хтела."

Де Гол је истакао још један разлог за еманципацију од САД, а то је чињеница да је Француска у међувремену постала нуклеарна сила и да је могла сама да се брани.

Овај апологета националног суверенитета нагласио је жељу Француске да управља сама собом, што је, како је навео, неспојиво са "одбрамбеном организацијом".

"Доле" долар

Де Гол се није борио само против америчке војне и политичке доминације, већ је критиковао и економску потчињеност европских земаља оличену у апсолутној доминацији америчког долара у међународној размени.

"Конвенција која долару омогућава статус међународне валуте више нема основа, с обзиром да Америка више не поседује већину злата у свету", истакао је француски председник у говору из 1965. године.

Ипак, и даље је велики број земаља прихватао да је долар подједнако добар као и злато за надокнаду дефицита који у њихову корист произлазе из америчког платног биланса.

"Ово наводи САД да се добровољно задужују код страних држава, јер оно што им дугују, плаћају барем делимично у доларима, уместо да им плате у злату, које има релану вредност."

Де Гол је упозорио какав би проблем настао кад би земље које имају доларе желеле да их претворе у злато и додао да, чак иако до такве ситуације не би дошло, постоји фундаментална неравнотежа. Због тога се он залагао за промену система, као и за предузимање корака који би предупредили кризу.

"Зато сматрамо да је неопходно да се међународна трговина успостави, као што је био случај пре великих светских ратова, на неупитној монетарној основи, која не носи обележје ниједне земље. На којој основи? Немогуће је да то буде било који други стандард, осим злата."

"Разумећете после 50 година"

Француска се 11. марта 2009. године, на иницијативу председника Николе Саркозија, поново придружила интегрисаној команди НАТО-а.

"Наше оружане снаге неће бити интегрисане ни у једну наднационалну војску над којом не бисмо имали контролу. Француска ће бити јача и утицајнија. Зашто? Зато што они који су одсутни нису никад у праву", изјавио је тада Саркози.

Сада када је Саркози "одсутан" са чела Француске, рекло би се да је он тај који није у праву и да се деголистичка традиција враћа, макар на мала врата.

"Не треба зависити од Алијансе, већ са њом сарађивати", поручио је Макрон.

Де Гол је у једном разговору изјавио да ће га свет боље разумети тек после педесет година. Ако се имају у виду његове речи, као и актуелна поларизација света, жеља САД да доминира као светска сила, европска потчињеност америчким циљевима, хладноратовска реторика... Изгледа да су се стекли сви услови за поновно ишчитавање историје.