Свет
Тест старих сировина или нуклеарна проба: Шта значи експеримент САД са застарелим плутонијумом
Ниједна земља није спровела нуклеарне тестове уживо од раних деведесетих. Дискусије о нуклеарном тестирању долазе усред глобалног оживљавања нуклеарног оружја
САД се припремају за још један нуклеарни експеримент овог пролећа, како би тестирали да ли је деценијама стар плутонијум у језгру њиховог нуклеарног оружја пропао или је још употребљив, известила је мрежа Националног јавног радија (НПР) у среду. Такви тестови нису нуклеарни тестови у пуном обиму, што значи да не користе довољно фисионог материјала да би произвели самоодрживу реакцију.
Вашингтон инсистира да такви експерименти нису забрањени Уговором о свеобухватној забрани нуклеарних тестова (ЦТБТ), који забрањује експлозије нуклеарних тестова у свим срединама. И САД и Русија потписале су споразум из 1996. године, али нису га ратификовале. Ниједна земља није спровела нуклеарне тестове уживо од раних деведесетих.
Под кодним називом "Ноб Хил", процедура испитивања плутонијума биће обављена у УС ПУЛСЕ постројењу у Невади. Тест ће спровести у оквиру пројекта под називом Цигнус (Cygnus), који се сматра једним од најтајновитијих научних пројеката америчке владе.
"Експлозија ће бити сићушна, незамисливо мали делић стварне снаге нуклеарног оружја, а америчка влада каже да неће бити брзе нуклеарне реакције, чак ни мале", рекао је Тим Белер који руководи планираним тестом, групи новинара за које се верује да им је Национална администрација за нуклеарну безбедност (ННСА) дозволила да обиђу тајну лабораторију за нуклеарно оружје.
Пошто плутонијум чини језгро америчког нуклеарног арсенала – већи део произведен пре неколико деценија – ови тестови имају за циљ да се позабаве проблемима старења, а истовремено доприносе модернизацији постојећег оружја.
"Протоком времена плутонијум се радиоактивно распада, ослобађајући атоме хелијума. Ти атоми могу да формирају мехуриће и да оштете структуру метала плутонијума, што би могло имати значајан утицај на реакцију материјала", рекао је Иван Отеро, научник за нуклеарно оружје у Националној лабораторији Лоренс Ливермор.
Дискусије о нуклеарном тестирању долазе усред глобалног оживљавања нуклеарног оружја, наводи НПР, цитирајући Ханса Кристенсена, директора пројекта нуклеарних информација у Федерацији америчких научника, који је упозорио да је "ризик значајан".
САД, главни нуклеарни ривал Русије, извеле су своју последњу нуклеарну пробу пуног обима 1992. године и од тада се ослањају на компјутерске симулације и тестове. Последње познато тестирање ове врсте одржано је у мају, а Москва је саопштила да "помно прати шта се дешава" на америчким полигонима и да "сигнали" који долазе из Вашингтона указују на могући даљи развој америчког нуклеарног оружја.
У новембру 2023. Русија је смањила своје учешће у ЦТБТ-у на статус потписнице, наводећи да је циљ тог потеза да се врати паритет са САД. Москва је нагласила да то не указује на планове за наставак подземних нуклеарних тестирања.
Руски председник Владимир Путин је прошле године рекао да би Москва требало да буде спремна да настави нуклеарна тестирања ако то ураде САД. Међутим, он је више пута наглашавао да је за Москву употреба нуклеарног оружја "последња опција".
Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да се нада да ће одржати разговоре са Русијом и Кином о смањењу залиха нуклеарног оружја. Москва је спремна да настави преговоре о разоружању са САД што је пре могуће, саопштио је Кремљ.
