Челично пријатељство Русије и Кине: Нова фаза мултиполарности

Недавно је кинески шеф дипломатије Ван Ји изјавио да су кинеско-руски односи "чврсти као стена" и да су "слободни од мешања и покушаја да се између Москве и Пекинга посеје раздор". Стратешко партнерство Русије и Кине је, такође, "отпорно на све промене у међународној ситуацији", нагласио је Ван Ји.

Кина и Русија немају потребу да стварају политички блок ни војни савез. Кинески дипломата је истакао да односи Москве и Пекинга нису усмерени "против било које треће земље", као и да су у њихови "основни принципи принципи непридруживања и одбијања сваке конфронтације." Посебно конфронтације са Сједињеним Државама, које не само да данас прижељкују нови хладни рат, већ су спремне да изазивају нове ратове широм света у циљу одржавања сопствене хегемоније.

Тридесетог децембра прошле године, председници Кине Си Ђинпинг и Русије Владимир Путин одржали су заједничку видео-конференцију, на којој је Си приметио да "партнерство и стратешка интеракција две државе показују велику отпорност". Путин је узвратио кинеском колеги позивом да на пролеће посети Русију, називајући га "пријатељем" и поручујући му да га "Москва чека".

"Ове године одржали смо два састанка лицем у лице, неколико пута смо разговарали телефоном и продубили блиске стратешке контакте", подсетио је током видео -конференције кинески председник. Си је, такође, рекао да је Кина спремна да повећа стратешку сарадњу са Русијом, "посебно у време тешке ситуације у свету."

Руски председник је изјавио да односи између Москве и Пекинга добијају на значају као фактор стабилности и да Русија жели да појача војну сарадњу с Кином, пренео је Ројтерс.

Мултиполарност или униполарност

Истог дана реаговао је Вашингтон, који је изразио велику забринутост због јачања кинеско-руског пријатељства. Зашто Сједињеним Државама толико смета пријатељство ове две земље?

Додуше, управо Вашингтон има не мале заслуге за јачање "партнерства и стратешке интеракције" између Русије и Кине. САД су протеклих година учиниле све што су могле да учврсте и оснаже руско-кинеско пријатељство.

С једне стране "велике геополитичке табле" данас стоје САД, као досадашњи планетарни хегемон који стално распирује нове ратове, с друге стране су Русија и Кина, као фактор мира и стабилности у свету. Фактички, свет је са ове три силе већ ушао у нову фазу мултиполарности, с тим што САД и даље покушавају да се понашају као "униполарна светска сила".

САД данас у ратовима виде једину прилику да опстану као планетарни хегемон. Овде није реч само о конфликту у Украјини, коју отворено подржава и наоружава Запад.

"Високо у ратним плановима Америке, наравно, налази се и Кина", примећује новинар Синиша Љепојевић. "На основу онога што допире до медија, утисак је да се у Вашингтону процењује да Кина још није спремна за ратни сукоб. И зато САД заговарају нове провокације." У игри је чак и Индија, којој је Вашингтон такође наменио сличан сценарио. "Наравно, пре свега се за то користи Тајван и Јужно кинеско море, али је помало невероватно да се у америчким круговима још увек рачуна да би и Индија могла да послужи за изазивање рата против Кине."

Нови модел међународних односа

И Русија и Кина, уосталом, данас имају веома сличне проблеме: Русија са Украјином, од које је Запад направио својеврсну "анти-Русију", Кина са Тајваном, кинеским острвом које гаји сепаратистичке амбиције. Иза Тајвана и Украјине стоји "колективни Запад" предвођен Сједињеним Државама. Запад данас наоружава Украјину и потхрањује сепаратизам Тајвана. САД и НАТО су данас постале синоним за рат и хаос. Заједнички војни маневри Русије и Кине имају супротан, смирујући ефекат.

Ипак, онај ко у "стратешком партнерству" ове две земље види само реакцију на агресивно непријатељство досадашњег хегемона, промашује поенту. Како су више пута истицали званичници ове две земље, сарадња Русије и Кине представља нови модел међународних односа за 21. век, на који се могу угледати и друге земље. 

Једноставно, односи Русије и Кине граде се на другачијим основама. Овде није реч о доминацији једне земље над другом. Русија је 2015. формирала Евроазијски економски савез, као облик економског повезивања Евроазије. Кина стрпљиво гради свој "Појас и пут" (БРИ), којег је још 2013. промовисао Си Ђинпинг у Казахстану.

"Појас и пут" и Евроазијски економски савез нису супротстављени већ суштински комплементарни пројекти. Напредовање једног подстиче напредовање другог. Евроазијске интеграције подстичу кинески "Појас и пут", као што изградња БРИ консолидује стабилност и економски процват Евроазије, па и читавог света.     

Шта плаши Запад?

Заправо, прави геополитички значај "Појаса и пута" и евроазијских интеграција јесте да оствари највећу стрепњу енглеског геополитичара Хелфорда Џона Макиндера: да "изгради аутономно евроазијско ’светско острво’". Циљ је истерати САД из периферног Римленда и омогућити миран развој читавог континента.

Иницијатива "Појас и пут" ће неизбежно довести и до „померања фокуса стратегије и трговине на евроазијску копнену масу са мора која га окружују и тако смањити америчку поморску надмоћ", уочава норвешки геоекономиста Глен Дизен.

Такође, и Русија и Кина настављају да јачају Шангајску организацију за безбедност, која спречава мешање "трећих сила" у евроазијску сферу. Шангајску организацију за сарадњу основале су Кина и Русија 2001, заједно са Казахстаном, Таџикистаном, Киргизијом и Узбекистаном, са циљем да ојачају привредну и сарадњу у области политике безбедности Евроазије.

Коначно, ту је БРИКС, као организација која повезује нагло растуће и динамичне светске привреде до јуче неразвијених земаља и омогућава њихову плодну и све ближу сарадњу. Све то узнемирује Запад, поткопавајући његову хегемонију, која се одувек заснивала на пљачки и колонијализму. БРИКС данас интензивно ради и на новој валути, која треба да замени "петродолар", који представља основу америчке економске моћи.

Посебан проблем у томе за Америку је Саудијска Арабија, додаје Љепојевић, као "амерички савезник који се до сада ослањао на 'петродолар', а која се сада званично окреће ка Азији и Кини, руско-кинеским интеграцијама Шангајске организације за сарадњу и БРИКС-у, и почиње продају нафте у 'петројуанима'".

Према многим мишљењима, покушај БРИКС-а да створи сопствену резервну валуту значајно ће утицати на америчку валуту и створиће озбиљне проблеме за САД.

Крај западне хегемоније

САД данас желе да диктирају ставове и Кини и Русији, али оне више нису у позицији која би им то омогућавала, пише кинески "Глобал тајмс". Зато је посебно апсурдна тврдња САД да су се "Кина и Русија нашле на погрешној страни историје". Док и Кина и Русија имају кључан значај у обезбеђивању мира и безбедности на евроазијском континенту и играју конструктивну улогу у одржавању глобалног поретка, САД се једино труде да задрже своју хегемонију.

Америчкој хегемонији се данас заједнички супротстављају Кина и Русија. У знак солидарности са другим народима, Москва и Пекинг промовишу мултиполарност и демократизацију у међународним односима, одлучно се противећи покушајима Вашингтона да свима наметне своје идеале и изазове нови хладни рат, пише овај кинески медиј. Како се закључује, Русија и Кина ће и даље јачати међусобну сарадњу, упркос свим напорима Запада да раздвоји ове две земље.

Русија и Кина данас стрпљиво граде пост-западни свет. То није свет у коме Запад више неће постојати, већ свет у коме неће постојати западна (америчка) хегемонија.

"Главни проблем за Запад је да прихвати да буде провинција света, а не његов центар", сматра руски геополитичар Александар Дугин. "Јер, Запад је само део, никако није цело човечанство." Русија се зато бори да оствари своје "право на самопотврђивање", као што "брани мултиполарност не само због своје државне позиције и независности, већ и због других полова - Кине, Индије, исламског света, Латинске Америке и Африке". То, додаје Дугин, није борба против самог Запада, него против лажне тврдње Запада да је управо он модел и једини пример прогреса.

Запад више није модел кога је обавезно следити или копирати. Свака држава и свака цивилизација сада може да сама бира сопствени независни пут. "Западни пут" више није обавезан а ни "универзалан".

Русија то данас чини и својом војном операцијом у Украјини: "Русија у Украјини води први рат за мултиполарност света", сматра руски филозоф, додајући да је до сукоба дошло јер је Запад желео да по сваку цену одржи и сачува униполарни систем и сопствену хегемонију.

Суштинска трансформација међународног система

Кина то исто ради на свој промишљен, "кинески начин". "Појас и пут" данас ефикасно подрива утицај ММФ-а и Светске банке, тврди Дизен, који су само "инструменти моћи за одржавање примата САД". Неке од очекиваних последица тога су ланчане реакције у виду убрзаног економског развоја и јачања геоекономске моћи појединих земаља и читавог региона. Такође, Кина наставља своје напоре у развоју компетитивног међународног система плаћања, што доводи до подривања монополског положаја америчких компанија. То су само неки од начина трансформације целокупног међународног система. Заједно с тим, одвија се и интернационализација јуана. Допуњен експанзијом обвезница деноминираних у јуанима и ширењем центара финансијског клиринга, јуан постаје све чешћи у трговинским и финансијским трансакцијама не само у Азији.

Данас се, уосталом, чак и најближи савезници САД придружују овим иницијативама. Пример за то је успешан развој Азијске инфраструктурне инвестиционе банке. Пример АИИБ показује да су се савезници САД придружили овој банци без обзира на жестоки притисак Вашингтона да се држе даље од овог пројекта. Заправо, Јапан је једина држава у региону која је одлучила да се не прикључи овој иницијативи.

Руско-кинеско стратешко партнерство је постало ефикасан начин да се обликује "пост-западни свет". Кинески председник Си Ђинпинг и руски председник Владимир Путин већ су раније изјавили да "пријатељство између две државе нема граница, и да нема 'забрањене' области сарадње", позивајући у заједничкој изјави НАТО да заустави своје ширење.