Макрон у проблему: Најављени масовни штрајкови у Француској због пензионих реформи

Влада председника Француске Емануела Макрона представила је план за постепено подизање минималне старосне границе за одлазак у пензију са 62 на 64 године до 2030. године. 

Намера владе је да се граница за пензионисање од 1. септембра ове године повећава за три месеца годишње, а реформа има за циљ да усклади пензиону потрошњу, за коју се очекује да ће достићи дефицит у наредних 25 година. Могуће су и измене када је реч о минималном радном стажу да би се стекао услов за пуну пензију. Влада тврди да је то један од начина да се осигура да цео систем не остане без новца. 

Овај потез изазвао је гнев међу синдикатима који су одмах позвали на штрајк у знак протеста против најављене реформе. Протести су најављени за 19. јануар, а из синдиката кажу да је ово тек почетак "јаке мобилизације".

Буне се и радници и политичари

Анкета коју је "Елабе" спровео за БФМ ТВ, показала је да 47 одсто испитаника жели да минимална старосна доб за пензионисање остане на 62 године, а 25 одсто каже да би је требало смањити. Чак су и представници умерених синдикалних организација најавили да ће радници престати са радом и изаћи на улице уколико председник Емануел Макрон овај план спроведе у дело.

Нису незадовољни само радници. Бројни опозициони политичари најавили су да ће блокирати гласање о закону у парламенту, а међу њима су председница десничарске странке "Национално окупљање" Марин Ле Пен и лидер радикалне левице Жан-Лик Меланшон.

Макрон каже да је реформа од суштинског значаја за повећање релативно ниске стопе запослености међу старијима и избегавање сталних дефицита у јавном систему који се финансира путем доприноса радника.

Синдикати, пак, тврде, да ће овим потезом држава неправедно казнити нискоквалификоване и најсиромашније раднике који су почели да раде врло млади.

Шефица синдиката ЦФДТ Лорен Берже поручила је, након састанка са лидерима других радничких организација, да пензиони систем није у опасности, као и да ништа не може да оправда овако бруталну реформу.

Премијерка Елизабет Борн саопштила је јуче да је свесна да реформа изазива страхове, али је оценила да је то "праведан план који доноси друштвени напредак".

"Мајка свих реформи"

Пензиона реформа је у Француској одувек осетљиво питање, а обрачун око онога што су француски званичници назвали "мајком свих реформи" требало би да буде одлучујући тренутак у Макроновом другом и последњем председничком мандату.

Уколико одлучи да спроведе најављене промене, вероватно ће се суочити са гневом радника и масовним штрајковима, због којих су неки од његових претходника и одустали од планова да измене законе везане за рад и пензионисање.

Међутим, одустајање од реформи могло би да угрози Макронову тежњу да провуче државу кроз трансформацију у корист пословања. Ово није први пут да се француски лидер нашао између две ватре. Тако је 2020. повукао други предлог пензионе реформе након вишемесечних демонстрација, а као разлог навео је пандемију вируса корона.

Стога председника и државу чекају тешки дани, јер се земља  већ бори са инфлацијом и растућим ценама електричне енергије које оптерећују и грађане и предузећа.

Јавне финансије су такође у проблему услед огромне потрошње током пандемије вируса корона и енергетске кризе. Без измена пензионог система, само ће он забележити годишњи дефицит од чак 0,8 одсто годишње економске производње у наредних десет година, показују процене француских власти.