Пресудан тренутак за Америку: САД би могле да изгубе контролу над светским финансијама због Украјине

Сукоб Русије и Украјине пресудан је за Сједињене Америчке Државе, које ће, у случају значајног ослабљивања пријатељских европских економија, бити изложене ризику да изгубе контролу над светским финансијама, изјавио је француски историчар и антрополог Емануел Тод.

Француски стручњак осврнуо се на анализу професора Џона Миршајмера са Универзитета у Чикагу, који тврди да је за Русију овај сукоб "егзистенцијалан", а за САД само још једна игра између других земаља, и да победа или пораз у њој не би много значила Америци.

Међутим, Тод тврди да је ова анализа непотпуна.

"Председник САД Џозеф Бајден мора да поружи. Америка је крхка, а отпор руске економије гура амерички империјални систем ка понору. Нико није очекивао да ће руска привреда моћи да издржи 'економску моћ' НАТО", прецизирао је Тод за "Фигаро".

Уверен је да је Америка изгубила утицај у свету и да је због тога одлучила да изврши притисак у својим "првобитним протекторатима" стеченим после Другог светског рата, то јест Европи и Јапану.

Због тога, каже Тод, колапс европске економије доноси бројне ризике и за саме Сједињене Америчке Државе.

"Ако руска економија пружи дугорочан отпор санкцијама, успе да ослаби европску економију и преживи уз кинеску подршку, америчка монетарна контрола света ће се урушити, а са њом и способност САД да финансира огромну трговину. Овај рат постао је егзистенцијалан за САД и оне не могу да изађу из сукоба пре Русије. Та чињеница објашњава зашто смо сада у отвореном рату, у конфронтацији која мора довести до колапса једне или друге стране", нагласио је стручњак.

Економски и социјални проблеми

Сукоб у Украјини води до "праве економије", која омогућава мерење реалног богатства држава и њихових производних капацитета, наводи Тод.

Он посебно указује на двоструко повећање руске производње пшенице након првих великих санкција 2014. године, као и на лидерску позицију Русије у изградњи нуклеарних електрана, не само у земљи, већ и у иностранству.

Наглашава да исход сукоба зависи од способности оба система да производе оружје и оцењује да прелазак на "рат исцрпљивањем" и те како смањује утицај напредних америчких војних технологија које Украјина користи.

"У овом тренутку почиње да интервенише фундаментални проблем Запада – глобализација. Преселили смо толико индустрија са наше територије да сада не знамо да ли ће наше војне фабрике моћи да одрже жељени темпо производње", додао је.

Подсећа и на важну улогу људских ресурса и образовања. 

Примера ради, иако САД имају готово дупло више становника од Русије, само седам одсто студената у Америци бави се инжењерским професијама, док их је у Русији чак 25 одсто.

"САД попуњавају те недостатке студентима из иностранства, углавном Индијцима, па чак и у већој мери Кинезима. Међутим, то је непоуздан систем", каже Тод.

Сукоб идеологија

Француски стручњак упозорио је да се не сме заборавити ни на "идеолошки и културни баланс снага".

Подсетио је да је, током совјетске ере, комунистичка идеологија коришћена као мека моћ, која је добила признање у Кини, а делом и у Индији и Европи. Међутим, за муслимански свет та идеологија није била привлачна због свог званичног атеизма, сматра Тод.

"Данас Русија, која се поново позиционира као велика сила, не само антиколонијална, већ и патрилинеарна и конзервативна у односу на традиционалне обичаје, може да привуче далеко већу подршку", објаснио је.

"Западни медији су трагично смешни. Непрестано понављају да је Русија изолована. Међутим, када погледате гласове у Уједињеним нацијама, испоставиће се да 75 одсто света не прати Запад. Садашњи сукоб, који наши медији обично описују као сукоб политичких вредности, на дубљем нивоу је сукоб антрополошких вредности. Управо тај недостатак свести и дубине чини конфронтацију опасном", истиче Тод.

Глобална конфронтација

Оцењује да је реалност да је "трећи светски рат већ почео" и да је сукоб, у почетку ограничени територијални рат, еволуирао у глобалну економску конфронтацију између целог Запада и Русије, коју подржава Кина.

Тврди да би, с обзиром на тренутне економске и демографске факторе, требало очекивати да се сукоби окончају у року од пет година.

Он сматра да на овај или онај начин европске земље "учествују у убијању Руса" тако што испоручују оружје Украјини, иако се саме не излажу ризику.

"Европљани су првенствено фокусирани на економију. Праву умешаност у рат осећамо кроз инфлацију и несташицу разних добара", нагласио је историчар.

Русија, каже он, учествујући у економском рату са Западом, делимично обнавља војну економију, али истовремено чини све да брине о свом народу.

"То је била сврха повлачења трупа из Херсона које је уследило након повлачења из Харкова и Кијева. Бројимо квадратне километре које су заузели Украјинци, док Руси чекају пад европских економија. Ми смо њихова главна линија фронта", рекао је Тод.