Кина глобални лидер у науци

У један одсто најцитиранијих научних радова на свету највише је публикација кинеских научника – важан показатељ који указује да је та земља глобални лидер у науци високог квалитета.

Истраживање из којег следе ови подаци спровела је професорка са Џон Глен колеџа државног Универзитета у Охају Керолин Вагнер са групом сарадника, а њихове налазе пренео је портал "Ејжан тајмс".

Значајно подизање научних капацитета последњих година није својствено само Кини, али у случају те земље ради се о драматичном расту који би требало да креаторе политике у Америци натера да се запитају колико ће кинеска научна надмоћ допринети прерасподели глобалне моћи.

Указује се на то да је Кина деценијама уназад стрпљиво улагала у науку и истраживања, као и да су од двехиљадитих наовамо прешли пут од радова који нису изазивали велику пажњу научне јавности и сматрани су лошим копијама западних студија, до публикација које се одликују не само великом цитираношћу, већ и оригиналношћу и иновативним приступом актуелним питањима науке.

Од 2000. године, Кина је на студије у иностранство послала око 5,2 милиона академаца, већину на природне науке и инжењерство. Данас је ова земља, по улагању у науку и технологију, друга на свету, одмах иза САД. Такође, са кинеских универзитета излази највише доктора наука из области инжењерских наука на свету.

Што се тиче броја објављених научних радова, он расте из године у годину, а 2017. кинески научници први пут су претекли америчке по броју објављених научних радова.

Ауторка упозорава да квантитет не значи нужно и квалитет и да радови из Кине нису толико привлачили пажњу светске научне јавности између 2000. и 2010. године, претежно због своје неоригиналности.

Покушавајући да процени квалитет кинеских студија, Вагнерова и сарадници окренули су се ономе што се иначе узима као показатељ квалитета научне студије: цитираности, односно томе колико је одређени рад поменут у другим научним публикацијама.

Њихов налаз показао је да је 2019. године у један одсто најцитиранијих научних радова, највише било кинеских (8.422), следе они из САД (7.959) и ЕУ (6.704).  

Прошле године, кинески истраживачи објавили су три пута више радова о вештачкој интелигенцији него америчке колеге, а у један одсто најцитиранијих радова из ове области два пута је више кинеских него америчких. Слична је ситуација и када је реч о радовима из области нанонауке, хемије, саобраћаја.

Указујући да је научни капацитет повезан са војном и економском моћи, наводи се да због тога кинески научни раст САД виде као могућу претњу због чега је и усвојен закон који изричито забрањује сарадњу са Кинезима у одређеним областима истраживања. 

Према оваквој политици у сфери науке, изражава се критички став уз опаску да је међународна научна сарадња изузетно важна, како због бољег квалитета радова када на њима ради вишенационални тим истраживача, тако и због тога што научници подстичу једни друге да праве пробоје у свом пољу истраживања.

"Кина се придружила најнапреднијим научним и технолошким земљама и неке упитаности око промене центара моћи су разумљиве. Али САД такође може да има користи од успона кинеске науке", закључује се у тексту.

За другачији приступ определио се "Шпигл" који је у чланку у којем се разматрају узроци и последице краја ере глобализације, ламентирајући над тиме што су демократија и слобода у повлачењу широм света, навео да "аутократски режими", под којим се имплицитно мисли и на кинески, региструју око 60 одсто свих патената у свету. То доприноси економском успеху ових држава, али у исто време изазива и подозрење у "демократским земљама" попут Немачке која би могла да се запита: Може ли Кина да остане тако близак сарадник, сугерише "Шпигл".