Амерички професор: Морнарица САД нема шансу у сукобу са кинеском

Док кинеска морнарица, највећа на свету, наставља да се и даље развија, професор на америчком Поморском ратном колеџу Сем Тангреди америчке војне планере упозорава да у поморском рату, готово увек побеђује већа флота.

У јануарском броју часописа "Просидингс", Тангреди истиче да би, ако је историја лекција, величина кинеске морнарице вероватно значила пораз америчких поморских снага у било ком рату две земље.

Тангреди који је уједно и бивши капетан америчке морнарице, анализирао је 28 поморских ратова, од грчко-персијских 500. пре нове ере, до недавних хладноратовских прокси сукоба и интервенција. У само три случаја супериорна технологија победила је веће флоте.

"Сви остали ратови су добијени супериорним бројем бродова или, у случају изједначене величине снага, моћнијом стратегијом или уз веште адмирале. Често сва три квалитета делују заједно", написао је Тангреди.

Једина три случаја која "одскачу" јесу ратови из 11, 16, и 19. века и они су, како Си-Ен-Ен преноси, познати само најупућенијим научницима. 

Примери у којима бројност војске побеђује у сукобу, знатно су, међутим, популарнији у јавности. Тангреди тако за пример узима Наполеонове ратове из раних 1800-их.

"Француски ратни бродови су били супериорни када је реч о технологији пројектовања и изградње истих, али на крају, велики број бродова Краљевске морнарице спречио је Наполеона да пређе канал", написао је Тангреди.

Лидери Пентагона иначе су идентификовали Кину као "растућу претњу", а такав епитет је потпуно оправдан будући да је морнарица Народне ослободилачке армије америчку надмашила још пре око две године. Њену флоту сада, према Пентагоновом извештају о војној моћи Кине, чини око 340 ратних бродова, а ова цифра, у наредне две године требало би да порасте на 400.

Насупрот томе, америчке морнаричке снаге за сад чини мање од 300 бродова, док су и циљеви Пентагона мање амбициозни од кинеских. Тако се планира да број војних пловила САД до 2045.године буде само 350, што је и даље много мање пловила него оних којима Кина располаже.

Амерички војни лидери, међутим, као своју предност виде технологију, а у једном од докумената Пентагона каже се да "свет улази у ново доба ратовања, у које ће интеграција технологије, концепата, партнера и система, победу у сукобу одређивати више од саме величине флоте".

Побеђује онај који је бројнији

Али Тангреди указује на Други светски рат на Пацифику, где је јапанска технологија била боља од америчке, али је победу однеле САД, баш због величине своје флоте.

Сагласан са овим стручњаком јесте и професор рата и стратегије на "Кингс колеџу" у Лондону Алесио Паталано који Тангредијево истраживање назива добрим начином "да се разбије глупа претпоставка да у рату на мору није битна масивност".

Он је истакао да већа флота има тенденцију да буде конкурентнија у развоју обуке особља и оперативних капацитета, а да је исто тако од суштинског значаја и велика индустријска база, како би после губитака у рату поново могле да се изграде нове борбене јединице.

Да је кинеска морнарица јача од америчке, приметио је такође шеф поморских операција адмирал Мајк Гилдеј који је исто навео "проблем бројева" са којим би се САД суочиле у потенцијалном сукобу на Пацифику.

"Морнарица Сједињених Држава неће бити у стању да парира морнарици Народно-ослободилачке армије Кине пројектил за пројектил", рекао је Гилдеј.

Тангреди зато америчке лидере упозорава да добро размисле у којој су мери спремни да се у борби кладе на технологију, уместо на бројчану силу.

"Не кажем да мања, технолошки супериорна флота никада не би могла да победи много већу флоту, само кажем да, са изузетком у три случаја у последњих 1.200 година, ниједна то није успела", закључује овај војни стручњак.