Шта чини једног Анонимуса?

Нико не зна ко су Анонимуси, што значи да Анонимус може да буде свако. Довољно је ставити маску Гаја Фокса и поседовати хакерске вештине. Али, да ли је заиста потребно да се само отвори налог на друштвеним мрежама и изабере мета?

За разлику од својих жртава, чије адресе, мејлови, документи и лични подаци завршавају јавно доступни на интернету, иза маске Анонимуса, али и бројних налога на друштвеним мрежама, крије се НН лице - односно непозната дружина "хактивиста".

Небојша Јокић из Мреже за сајбер безбедност за РТ Балкан каже да су акције Анонимуса усмерене на ствари за које они сматрају да нису добре.

"То је једна флуидна организација чије чланство се сигурно мења. Мислим да се ни они међусобно такође не познају. Начну тему, одаберу жртву и ако се неком ко себе сматра Анонимусом то свиди, онда они заједнички нападају ту мету. То није нешто што је устаљена формула, него зависи од њихове тренутне воље и могућности", наводи он.

Јокић каже да напади које Србија трпи у последње време не би требало да се схвате олако.

"То што смо мета није добро, требало би да се размисли како реаговати, побољшати информациону безбедност у земљи и репутацију државе. Јасно је да је политички мотив за напад, али мене забрињава што људи не размишљају дубље о овој тематици. Неко ко није упућен може да помисли да је Србија легитимна жртва, али чињеница је да су они пласирали такву слику у јавност", објашњава сајбер стручњак.

Наводи да је дискутабилно што Твитер и Фејсбук дозвољавају да се промовишу хакерски напади.

"То не би смело да буде допуштено политикама ових кућа, без обзира да ли су мотиви оправдани. Мислим да би у тим међународним релацијама требало да провајдери таквих услуга брзо санкционишу и гасе налоге ако добију информације да неко користи друштвене мреже да би изазивао сајбер нападе на било који циљ", закључује он.

Историјат Анонимуса: Од бораца за слободу до терориста

Од свог настанка 2003. у оквиру "4chain", група Анонимус извела је више стотина хакерских напада и акција, представљајући себе као борце за дигиталну слободу. Посвећени анархији и умрежавању, стекли су репутацију бораца за дигиталну слободу, док су истовремено због одсуства харизматичног лидера, оснивачког документа и централизоване команде, у јавности перципирани као сајбер терористи. 

За своје препознатљиво лице одабрали су учесника тзв. завере барута који стоји иза покушаја да се 1605. године у ваздух дигне Вестминстерска палата. Инспирисани стрипом Алана Мура и Дејвида Лојда "В као вендета" и филмом истог назива о анархисти чији је циљ да порази неправду и репресивну државу, група је почела да дела.

Циљеви су им се са годинама мењали, а због флуидности читаве групе, широке распрострањености и анонимности, често су биле и контрадикторне, опречне и указивале су да и међу њима нема слагања.

То наводи на питање, у којој мери је првобитна група остала на броју, односно да ли су први Анонимуси исти ови чије нападе гледамо ових дана?

Један поглед на њихове мете показује да се "идеологија" Анонимуса мења. Своје хакерске акције, ДДоС нападе, крађе информација до сада су усмерили против Сајентолошке цркве, Кју-клукс-кланa, Доналда Трампа и Хилари Клинтон, истовремено дајући подршку покрету Окупирајмо Волстрит, Џулијану Асанжу, Арапском пролећу, Украјини...

Од 2008. до 2016. године, Анонимуси су били веома активни. Чак их је и часопис Тајм означио као једне од својих 100 најутицајнијих људи, иако то никада није била једна особа. 

Међутим, избор Доналда Трампа за председника САД као да је био крај за Анонимусе.

Кружиле су гласине да половина Анонимуса жели да крене у напад и да га скине. Насупрот томе, друга половина је била за Трампа јер је унео анархију у загушљиве и замршене односе "дубоке државе". Убрзо су се, крајње шизофрено, фокусирали на Трамповог противника Хилари Клинтон и њену кандидатуру за председницу. Менталитет кошнице и групног размишљања у редове Анонимуса донео је расцеп. Није било консензуса и појединци су кренули својим путем.

О томе колико су блиске истини тврдње да би ЦИА могла да стоји иза Анонимуса, наш саговорник из Мреже за сајбер безбедност каже да то нико не може да зна.

"Тешко је рећи. Не бих улазио у такве претпоставке, јер није могуће на било који начин утврдити то из перспективе обичног грађанина".