Украјина од ЕУ тражила депортовање војно способних Украјинаца

Запад наставља да се придржава принципа "боримо се до последњег Украјинца". Европска унија обећала да ће депортовати војно способне држављане Украјине како би назад у својој отаџбини могли да буду мобилисани и послати на фронт, преноси руски информативни портал "Цариград ТВ".

Како преноси извор, Украјина се обратила земљама ЕУ са захтевом да помогну у потрази и враћању у њихову земљу украјинских држављана који су подложни мобилизацији.

На захтев кијевског режима први су одговорили званичници Литваније и Летоније.

Бивши шеф Министарства правде, а сада градоначелник Виљнуса Ремигијус Шимашијус објавио је на друштвеним мрежама да су власти спремне да "помогну украјинској страни у потрази и враћању украјинских војних обвезника који привремено бораве на територији Литваније, а који морају да се врате у Украјину на служење војног рока".

Градоначелник летонског града Љипаја Гунарс Ансињш такође је обећао да ће помоћи Кијеву да прикупи што више мушкараца за мобилизацију. Према његовим речима, помоћ Летоније "допринеће да се војни обвезници врате у Украјину да испуне своју војну дужност".

Недуго после објављивања, званичници су обрисали своје објаве.

У Украјини се одвија још један талас мобилизације. Снаге безбедности регрутују сваког ко формално одговара нацрту. На друштвеним мрежама се деле видео-снимци на којима униформисани људи на сред улице окупљају војно способне мушкарце.

Бројни медији и невладине организације у Србији згражавали су се над присилном мобилизацијом избеглица у време владавине Слободана Милошевића, а последњи пут је то била масовна појава 2019. године када је Фонд за хуманитарно право објавио свој дванаести досије под називом "Присилна мобилизација избеглица".

У њему су навели да су војни и полицијски органи Србије у време Милошевићеве власти током ратова у Хрватској и БиХ деведесетих година прошлог века спроводили масовна принудна хапшења избеглица српске националности из ових земаља и предавали их Војсци Републике Српске и Војсци Републике Српске Крајине. Према наводима истраживача ФХП-а, МУП Србије је присилно мобилисао током лета 1995. године више хиљада избеглица, а најмање 54 је погинуло након враћања на подручје оружаних сукоба.

Из ФХП-а су објаснили да је Милошевић затим, плашећи се како да страним представницима објасни кршење права избеглица, постигао договор да се избеглице враћају по замолници из Републике Српске којом се од СР Југославије тражи да њихове војне обвезнике који се налазе на територији Србије врате у Српску и Републику Српску Крајину.

ФХП је подсетио у свом извештају да је Србија на овај начин прекршила међународне конвенције чији је потписник. Исте оне на које сада, у случају вести о захтеву Кијева да буду враћени у земљу војно способни мушкарци, очигледно, нико не подсећа.

Ради се о члану 33 Конвенције о статусу избеглица из 1951. у којем је прописано да "ниједна држава уговорница неће протерати или вратити силом, на ма који начин то било, избеглицу на границе територије где би његов живот или слобода били угрожени због његове расе, вере, држављанства, припадности некој социјалној групи или његових политичких мишљења".