Свет
Десет сукоба које треба пратити у 2026. години
Велики ратови, тињајућа непријатељства и убрзана нестабилност обележиће и ову годину
Претходна, 2025. је била крвава година. 2026. не обећава много боље.
Током прошле године, борбе су беснеле у Украјини, Судану, Мјанмару и Сахелу, као и на Хаитију. Рат у Гази се смирио, али тек након што је Израел сравнио са земљом већи део онога што је остало од енклаве. Израел и Иран су разменили удар(ц)е, а Сједињене Државе су се на крају придружиле. Тајланд и Камбоџа сукобили су се дуж своје спорне границе. Такође су се сукобили и Авганистан и Пакистан. Размена ватре између Индије и Пакистана била је најгора у последњих неколико деценија. Преко побуњеничких посредника, председник Руанде Пол Кагаме је, у ствари, анектирао провинције Северни и Јужни Киву у источној Демократској Републици Конго.
Насиље које је харало прошле године делује као да ће се наставити и ове, пише "Економист" и даје списак десет сукоба на које треба обратити пажњу.
Венецуела
Крајем 2025. године, Сједињене Државе су започеле своје највеће војно гомилање на југу Кариба у последњих неколико деценија, очигледно као део плана за уклањање председника Венецуеле Николаса Мадура са власти. У децембру је америчка обалска стража почела да заплењује танкере који извозе санкционисану венецуеланску сирову нафту у ономе што је амерички председник Доналд Трамп назвао блокадом. Ако Мадуро, који годинама подноси економски притисак, не попусти, не треба искључити ни покушај његовог свргавања силом.
Судан
Језиви снимци из Дарфура, где су Снаге за брзу подршку (РСФ) кренуле у убилачки поход након што су крајем октобра заузеле град Ел Фашер, требало би да подстакну веће напоре да се оконча рат који се углавном игнорише. Међутим, до сада, обећање америчког председника Доналда Трампа у новембру да ће лично помоћи у окончању рата није дало никакве резултате.
Најновији грађански рат у Судану избио је у априлу 2023. године, изазван борбом унутар хунте која је преузела власт након што је Омар ел Башир пао четири године раније. У њему се суданска војска, заједно са низом исламистичких милиција и бивших побуњеника, суочава са РСФ-ом, који је израстао у паравојну снагу која може да парира војсци.
Најновије борбе, које су почеле у главном граду Картуму и убрзо захватиле друге делове земље, створиле су најгору хуманитарну катастрофу на свету. Милиони људи су расељени, а милионима је потребна помоћ. Уједињене нације су пријавиле жаришта глади широм земље, посебно на територији коју држе или опседају РСФ, јер обе стране блокирају испоруку помоћи. УН су такође документовале широко распрострањено сексуално насиље, посебно над женама и девојчицама.
Трамп је у најбољој позицији да заустави рат ако натера Абу Даби да престане да шаље оружје РСФ-у. Идеално би било да то створи простор за трајне споразуме о прекиду ватре и процес усмерен ка поновном уједињењу Судана и успостављању нове прелазне владе. Нажалост, тешко је замислити трајни мир који не нуди политичку улогу тренутним зараћеним странама - колико год то било неприхватљиво за многе Суданце. Биће тежак задатак поново саставити Судан након овог разорног рата, али примирје је први корак.
Етиопија-Еритреја
Са Суданом у пламену, сукоб између два његова суседа, Етиопије и Еритреје, могао би да гурне Афрички рог у потпуни пожар. Адис Абеба и Асмара, након што су месецима размењивали увреде, можда се приближавају рату. Свет игнорише ову кризу која се захуктава. Етиопски премијер Абиј Ахмед криви Еритреју за изазивање проблема у његовој земљи наоружавањем антивладиних милиција. Еритреја, заузврат, приказује Етиопију као агресора.
Ако питање етиопског приступа мору и захтев Еритреје за поштовање њеног територијалног суверенитета доминирају јавним дискурсом, корени данашњих тензија су новијег порекла. Након што је Абиј дошао на власт 2018. године, окончавши тродеценијско владање Народноослободилачког фронта Тиграја (ТФО), брзо је склопио савез са еритрејским председником Исаијасом Афверкијем. Руководство Тиграја је сада ојачало, упркос унутрашњим борбама.
Све стране су сада у непосредној борби. Последњи прави рат између Етиопије и Еритреје, од 1998. до 2000. године, био је "рововски" у стилу Првог светског рата и у њему је погинуло десетине хиљада војника. Данас, рат у Судану повећава опасност. Асмара подржава суданску војску. Адис Абеба се трудила да одржи неутралност, али би могла да повећа подршку Снагама за брзу подршку у случају новог сукоба. Рат између Етиопије и Еритреје би стога могао да се претвори у регионални пожар.
Мали и Буркина Фасо
И у Малију и у суседној Буркини Фасо расте ризик од колапса режима и даљег хаоса. Од септембра, џихадисти су увели делимичну блокаду главног града Малија, Бамака, најављујући нову фазу у ширем рату у Сахелу. Милитанти сада желе да учврсте свој утицај на рурална подручја и притисну војне власти земље. Како југ и запад Малија постају нова бојишта, борбе се настављају на северу Малија и широм већег дела Буркине Фасо.
Уколико не дође до драстичних промена, ствари изгледају суморно. У Малију, војни лидери би требало да се консултују са ширим спектром друштвених и политичких снага о будућности земље. Криза са горивом истиче зависност Малија од блиских односа са његовим западноафричким суседима и важност поправљања веза. Власти такође треба да размотре дијалог са побуњеницима. То је неизвестан курс. Џихадисти су у прошлости користили примирја како би учврстили своју контролу над заузетим регионима, а преговори би захтевали болне компромисе од владе. Али остаје мало других опција. Прозор за дипломатију се сужава, али још није затворен.
Украјина
Тешко је знати како ће се догађаји одвијати. Преговори се воде али Трамп не показује склоност да покуша да "притисне" Русију или пошаље више оружја Украјини. Велико питање је шта ће се десити ако Трамп, изгубивши стрпљење, покуша да наметне договор Украјини и Европи. Такав споразум би, сматра "Економист", отворио пут ка нестабилној Европи и охрабрио Москву. Међутим, ако Кијев и европске престонице одбију такав споразум и Трамп обустави обавештајне послове и пошиљке оружја, европски лидери ће морати још више да раде како би надокнадили заостатак. Украјина вероватно не би одмах пропала, али би озбиљно пропатила.
Сирија
Од преузимања власти крајем 2024. године, сиријски председник Ахмед ел Шара је у "офанзиви шарма" по свету. Успео је да се умили Западу, али би његови "успеси" у иностранству могли да буду поништени ако не обузда секташко крвопролиће код куће. Сирија је прошла кроз два таласа секташких убистава - алавита и друза.
Израел-Палестина
Најдужи и најкрвавији рат у веку арапско-израелског сукоба прекинут је у октобру. Примирје се одржава (барем теоријски - Израел је убио око 400 Палестинаца од његовог почетка), али Газа остаје у неизвесности. Њено преживело становништво је збијено на мање од половине територије, већи део је сведен на рушевине. На Западној обали, најтврдокорнија десничарска влада у израелској историји убрзала је одузимање земље и институционалне промене, наизглед осмишљене да де факто анексију учине трајном стварношћу.
Ако Трампов план не успе, већина становништва Газе остаће заробљена на остатку територије, са више од половине појаса под израелском контролом. Ако план успе, ризикује да га Израел, арапске државе и Вашингтон преговарају преко глава Палестинаца, учвршћујући њихово искључивање из одлука о њиховој политичкој будућности.
Израел и Сједињене Државе против Ирана и Хута
Израелски напади на Иран у јуну довели су до скоро две недеље непријатељстава, а Сједињене Државе су се на крају придружиле и бомбардовале иранска нуклеарна постројења. Сада је приступ међународних инспектора тим локацијама ограничен, статус иранских залиха фисионог оружја је неодређен, а мало је помака учињено ка разговорима - а камоли споразуму - између Техерана и Вашингтона. Највиши западни и регионални званичници страхују од још једне рунде сукоба.
Мјанмар
Војни режим који је преузео власт 2021. године, гурајући Мјанмар у свеопшти грађански рат, стекао је предност након периода у којем је изгледало да побуњеници доминирају. Сада се најављују избори који би могли да допринесу нормализацији ситуације у земљи. Ипак, многи страхују да ће војска контролисати "квази" цивилну администрацију, што значи да је рат далеко од завршетка.
Авганистан-Пакистан
Авганистан и Пакистан сукобили су се почетком октобра, након што је Исламабад приписао пораст напада на пакистанску територију побуњеницима који се налазе преко авганистанске границе. Примирје је за сада на снази, али док насиље милитаната траје, Пакистан ће вероватно поново ударити.
Live
