Кина и Индија се боре за утицај: Мјанмар као пијун у шаховском мечу великих сила

Кина и Индија такмиче се за утицај у суседном Мјанмару у чијим тропским џунглама бесни герилски рат.

Бурмански грађански сукоб који је тињао откако је војни удар у фебруару 2021. срушио владу лидерке Аунг Сан Су Ћи, добио је нове димензије када се, како "Њузвик" пише, недавно сазнало да индијско гориво и оружје стижу до "мистериозних ентитета мјанмарске хунте".

И Пекинг и Њу Делхи су, наиме, пружили неку врсту подршке овој војној влади у настојању да контролишу борбе и спрече њихово преливање, истовремено покушавајући да осигурају да режим не потпадне у потпуности под утицај оне друге стране.

Кина, како указује медиј, у Мјанмару има и виталне економске и стратешке интересе, па тако покушава да разговара и са владајућом хунтом, али и са етничким групама које себе називају побуњеницима.

Индија је позвала на обнову демократије у земљи, али је и даље уплетена у сложену мрежу односа са владајућим елитама Мјанмара, па се тако у извештају УН од прошлог маја наводи да су индијски ентитети од када је хунта преузела власт испоручили земљи војну опрему у вредности од 51 милион долара.

Мјанмар, према оцени "Њузвика", ризикује да постане пијун у геополитичком шаховском мечу између више заинтересованих страна чије одлуке могу имати далекосежне импликације.

Сарадник Центра за истраживање политике у Њу Делхију Ангшуман Чоудхури, рекао је да Индија мјанманску хунту подржава како би очувала свој утицај и избалансирала кинеско присуство у тој земљи.

"Хунта није у позицији да заштити индијске стратешке, политичке и економске интересе у Мјанмару, укључујући и оне дуж граница", рекао је Чудхури за "Њузвик" саветујући Индијце да отворе канале комуникације са наоружаним групама у близини својих граница, како би надиграли Пекинг.

У међувремену, хунта би могла да покуша да ограничи било какве спољне покушаје да сарађују са побуњеницима из "Савеза три братства", каже Апарна Панде, научни сарадник у истраживачком центру Худсон института са седиштем у Вашингтону.

"Режим је свестан стратешког надметања између Индије и Кине и настојаће да их окрене једне против других како би извукао корист са обе стране", навео је Панде у својој анализи објављеном на сајту Геополитичке обавештајне службе.

Јун Сун, директор кинеског програма у истраживачком центру Стимсон центра у Вашингтону, истиче, међутим, да Пекинг не сматра нужно подршку Њу Делхија хунти као штетну по њене интересе.

"Ривалство у Мјанмару није између Кине и Индије, већ је, по кинеском мишљењу, у питању конкуренција између Кине и САД. Кина не види да Индија има толико ресурса или воље да те ресурсе користи у Мјанмару", указује Сун.