Устанак на амерички начин: 6. јануар, пет година после

Протест присталица Доналда Трампа у Вашингтону 6. јануара 2021. године и њихов упад у здање америчког Конгреса у најкраћем року је проглашено за "устанак" и употребљено за системске репресалије против републиканаца током владавине Џозефа Бајдена. Упркос напорима медија да се то представи као вододелница америчке историје, данас је тај инцидент малтене заборављен.

Оба дома америчког Конгреса су се тог дана састала да овере резултате избора у новембру 2020, на којима је званично победио Бајден. Трамп је оспоравао те резултате, позивајући се на бројне нерегуларности у гласачким процедурама. Многа правила су била промењена те године због пандемије вируса корона, како ће се испоставити – намерно.

Судови су одбили да размотре Трампове тужбе, а демократе су инсистирале да су избори били најпоштенији и најправеднији икада и да је свако њихово оспоравање злонамерна теорија завере. Трампу је преостало само да изведе народ на улице под паролом "Зауставите крађу" и тиме притисне републиканце у Конгресу да гласају против овере.

"Зауставите крађу, али мирно"

Трампов говор пред Белом кућом завршио се око 13.10 тог дана. Неких 20 минута раније, неки од демонстраната пробили су металну ограду постављену око здања Капитола, неких километар и по источније. Заједничка седница Конгреса прекинута је – тачно када су републиканци почели да приговарају на резултате избора.

Током следећих неколико сати, демонстранти су се сукобили са полицијом, упали у просторије Сената и салу Представничког дома и претресли канцеларију председнице доњег дома Ненси Пелоси.

Око 16.20 је Трамп објавио видео-поруку демонстрантима да се мирно разиђу и поштују полицију и закон. Недуго потом, Твитер је закључао његов налог, уз образложење да је "позивао на насиље". Три дана касније, Трампов налог је "трајно суспендован", иако је он још увек био председник САД.

После Трамповог позива, демонстранти су се заиста разишли. Пелоси је сазвала нову седницу по хитном поступку. Под притиском медијске хајке о "устанку" и побуни, републиканци који су раније најавили приговоре на изборне резултате сад су се утркивали да их признају. Трампов потпредседник Мајк Пенс је са задовољством оверио Бајденову победу у 3.44 ујутро 7. јануара, док је неколико службеника Беле куће демонстративно дало оставке.

Трампов "шаман" опет хоће у Капитол: Ченсли се кандидовао за Конгрес

У шестојануарском метежу је смртно страдало четворо демонстраната. Ашли Бебит (35) убијена је хицем из полицијског пиштоља. Розен Бојланд (34) је наводно умрла од "тровања амфетаминима", мада сведоци тврде да је насмрт претучена од стране полиције. Бенџамин Филипс (50) и Кевин Грисон (55) су наводно умрли од "кардиоваскуларних обољења".

За мученика је, међутим, проглашен припадник полиције Капитола Брајан Сикник, који је преминуо те вечери. Медији су месецима тврдили да је Сикник подлегао повредама у тучи са "устаницима", иако су патолози неколико месеци касније стидљиво признали да је у питању био мождани удар.

Сикников колега Хауард Либенгуд је извршио самоубиство 9. јануара. Три вашингтонска полицајца – Џефри Смит, Кајл Дефрајтаг и Гунтер Хашида – такође су извршила самоубиство између 15. јануара и 29. јула, наводно због пост-трауматског стреса.

Новоименована власт се позвала на шестојануарски "устанак" и корону да у Вашингтону распореди неких 20.000 војника, а Бајденову инаугурацију затвори за јавност.

Репресија почиње

Још пре него што је демократа положио заклетву, ФБИ и савезни тужиоци почели су са репресалијама. Укупно је ухапшено преко 1.500 људи који су наводно учествовали у "побуни". Многи су месецима задржавани у притвору, где су их "преваспитавали" књигама и филмовима. Други су осуђивани на строге затворске казне због наводног "тероризма" поврх прекршајног дела ремећења јавног реда и мира.

Упркос сталном понављању израза "устанак", нико од изгредника није оптужен за то кривично дело. Међутим, та реч није изабрана случајно: једна од клаузула 14. амандмана на амерички Устав дозвољава одузимање грађанских права особама које учествују у "побуни или устанку". Та одредба је иначе усвојена 1865, после Грађанског рата, и примењена против званичника Конфедерације.

Бајден је у неколико наврата шестојануарски "устанак" описао као "најгору претњу опстанку наше демократије од Грађанског рата". Та се теза месецима и годинама провлачила кроз јавне наступе демократа, у којој је синтагма "наша демократија" је постала синоним за САД под њиховом владавином.

Пелоси је чак основала и посебан одбор Конгреса за истрагу о 6. јануару, у којем су – супротно традицији и протоколу – седела само два републиканца, Адам Кинзингер и Лиз Чејни. Тај одбор је уредно саставио извештај по којем је Трамп био коловођа "устанка" заснованог на "теорији завере и порицању избора".

Чејни је убедљиво изгубила унутарстраначке изборе у августу 2022,  али је од Бајдена добила орден. Кинзингер је "награђен" тако што су демократе промениле границе изборних јединица у Илиноису и оставиле га без столице у Конгресу. Касније је постао навијач Украјине.

Ко се последњи смеје

Трамп је следеће четири године провео у политичкој дивљини, забрањен на свим друштвеним мрежама и суочен са државним и савезним оптужницама за низ наводних преступа, којима је за циљ био да га дисквалификују из политике за сва времена. Његова изборна победа 2024. је већ друга прича, али је за ову прилику довољно рећи да је по повратку у Белу кућу помиловао све шестојануарске осуђенике.

ФБИ је касније признао да је међу демонстрантима 6. јануара било више од 20 њихових доушника и провокатора, а испоставило се да је Трамп био у праву за изборе 2020. 

Иако се неке присталице демократа и данас позивају на "шестојануарски устанак", тај наратив је њиховим одласком с власти углавном гурнут у запећак. Историју, испоставиће се, заиста пишу победници.