Свет
Естонија разматра слање касетне муниције Украјини: Не видимо никакав проблем у томе
За разлику од бројних земаља које осуђују употребу касетне муниције, Естонија је сматра ефикасним средством против Русије
Естонија наводно разматра да укључи пројектиле касетне муниције калибра 155 мм у своју војну помоћ Украјини.
Ове пројектили, који су у бројним западним земаљама забрањени јер су представљају претњу по цивилно становништво, производи немачка компанија "Рајнметал" и покривају површину од око 100 квадратних метара.
Потпуковник Карела Маесалу, начелник Одељења за развој способности Естонских одбрамбених снага (ЕДФ), каже да је ова муниција најефикаснија против лаких оклопних јединица.
"Ова подмуниција има и противпешадијске и противоклопне способности", објаснио је Маесалу естонском сервису ЕРР. Ако слети на оклопно возило, како наводи, кумулативно пуњење ће проћи кроз њега.
Естонија има хиљаде комада те муниције коју Кијев тражи али им је неопходна дозвола Немачке да Украјини пошаље те пројектиле.
"Мораћемо да видимо какве ћемо споразуме постићи са Украјином", рекао је естонски министар одбране Хано Певкур. "Покушавамо да обезбедимо разна овлашћења која су нам потребна. И онда бисмо можда могли даље да коментаришемо шта смо дали, а шта нисмо", додао је он.
Више од 100 земаља против касетне муниције
Обезбеђивање касетне муниције је осетљиво питање. Од 2008. године, укупно 108 земаља приступило је Конвенцији о касетној муницији, која забрањује сваку употребу, пренос и производњу касетне муниције.
Године 2008. Јак Авиксо, тадашњи министар одбране, рекао је да је одустајање од касетне муниције превелик посао за Естонију. "Ово је једно од најефикаснијих оружја против огромног противника, а поновно опремање је веома дуг и невероватно, невероватно скуп процес", рекао је он тада и нагласио да САД, Кина и Русија нису одустале од касетне муниције.
Проблем са касетном муницијом је што је непрецизна и изазива велику колатералну штету и што наставља да убија чак и након окончања сукоба.
Од држава чланица ЕУ, Конвенцији о касетној муницији нису приступиле Естонија, Грчка, Летонија, Пољска, Румунија, Словачка и Финска. Немачка се, у међувремену, придружила конвенцији и уништила скоро пола милиона пројектила, бомби и пројектила за само неколико година.
Како наводи ЕРР, тешко је рећи да ли би то могло да буде препрека када Естонија затражи дозволу Немачке да пошаље касетну муницију у Украјину.
Министар Певкур рекао је да је Естонија обећала својим савезницима да ће користити касетну муницију само за одбрану Естоније.
"Не видим проблем у томе да је пошаљемо Кијеву јер касетну муницију већ користе војске обе стране на територији Украјине", рекао је министар.
Касетне бомбе је НАТО користио током бомбардовања СР Југославије, а 12. маја 1999, нишко насеље Дуваниште засуто је касетним бомбама које су тада раниле 11 људи, а годину дана касније од заостале касетне бомбе, настрадао је човек који је у том делу града обрађивао њиву.
