Естонија блокира морски пут према Санкт Петербургу?

Естонска влада је почетком месеца наложила министарствима да у року од месец дана развију план за увођење граничног појаса, која ће Естонији омогућити да примени своје законе и врши контролу у поморској зони, преноси "Газета.ру". Ако би Естонија увела гранични појас у Балтичком мору, прилаз Санкт Петербургу морским путем би се блокирао.

Естонски званичници тврде да им је увођење граничног појаса неоходно за поштовање закона и како би могли да контролишу поморску зону. 

Увођење граничног појаса омогућава да се врши надзор и контрола у кругу од 24 наутичке миље од основне линије естонског територијалног мора, тј. 12 наутичких миља од спољне границе територијалног мора.

"Гранични појас је поморска зона уз територијално море која се уређује законом обалне државе", рекао је професор Правног факултета Универзитета у Тартуу и истраживач у Норвешком центру за поморско право Алекандар Лот. 

Шта кажу званичници

Према речима министра спољних послова Урмаса Реинсалуа, то би имало позитиван утицај на безбедност Естоније, заштиту животне средине, као и археолошких и историјских предмета пронађених у мору.

Директорка Бироа за међународно право Министарства спољних послова Кристи Ленд, је такође изјавила да ће гранични појас постати додатна поморска зона под контролом Републике Естоније.

"Разматрајући различите могућности које међународна Конвенција за морско право додатно нуди обалним државама, сматрали смо да у тренутној безбедносној ситуацији и у ситуацији када ми, као обална држава, желимо да имамо већу контролу на Балтичком мору, дефинисање граничног појаса би Естонији омогућило да прати поштовање својих законских прописа у вези са царинским и пореским питањима, питањима имиграције, санитарним питањима, као и заштитом археолошких објеката", објаснила је Кристи Ленд.

Гранични појас и санкције против Русије

На питање новинара, да ли је увођење граничног појаса потребно за додатну, ефикаснију примена санкција против Русије и гоњење оних који их не буду поштовали, естонски министар спољних послова Реинсаул дао је негативан одговор.

Подсећамо да је Реинсаул данас саопштио да руски амбасадор у земљи Владимир Липајев мора да напусти Талин истовремено са одласком естонског амбасадора Маргуса Лаидреа из Москве.

Међутим, стручњак за поморско право са Универзитета у Тартуу смата да би то могао да буде један од скривених мотива за такав потез.

Зашто се Естонија шири у источном делу мора кад више места има у западном?

И Лот и Ланд су објаснили да су у Финском заливу Естонија и Финска поставиле границу свог територијалног мора на такав начин да зона слободне пловидбе има ширину од три наутичке миље.

Иако Конвенција о праву мора дозвољава да ширина граничног појаса буде до 12 наутичких миља од спољне границе територијалног мора, у Финском заливу не може да се протеже толико далеко јер мора да се граничи са линијом која дели залив, тј. може се простирати највише три наутичке миље од спољне границе територијалног мора Естоније.

Иако би према западу Естонија могла да има свих 24 наутичких миља, јер се у том правцу не би сусрела ни са чијим граничним појасом или територијалним водама неке друге земље, Естонија је изабрала да водени простор заузима према истоку.

Овај њен потез може да указује на скривену намеру о којој је Лот говорио, а то је спречавање приступа морским путем према санкт Петербургу. 

Сличан потез Финске би добро дошао

Према Лоту, будући да Финска, за разлику од Шведске, Данске и Немачке, није увела гранични појас, са изузетком малог проширења царинске зоне од две наутичке миље, било би добро када би и сусед са севера заузео морски простор који му према Конвенцији за морско право припада.

"Финска има исто право, али то је наравно само њена суверена одлука и Естонија не може ни на који начин да утиче на то. Иако би било веома пожељно када би Финска и Естонија донеле исту одлуку", рекао је он.