Крајем прошле године, у светском медијском простору одјекнула је прича о екстремистичкој групи "Грађани рајха" који су покушали да изазову државни удар у Немачкој.
Савезне безбедносне снаге су у јутро 7. децембра спровеле највеће рације у својој историји, када је 3.000 полицајаца упало у 130 објеката широм земље, али и у Аустрији и Италији и злогласне екстремне десничаре спречило у неделу.
Многи од детаља приче деловали су скоро нереално. Екстремно-десничарску организацију предводио је принц Хајнрих XIII, потомак вековима старе аристократске породице Ројс, планови су се ковали у замковима под окриљем ноћи, "Грађани рајха" су чак имали своје тајне "владу" и "војску", док им је коначан циљ био свргавање савезне владе (за коју су тврдили да је послератни пројекат Вашингтона и Лондона и да нема никакву моћ), те успостављање нове монархије са Ројсом на челу.
Међу 25 лица приведених током рација нашла се и бивша посланица немачке десничарске странке Алтернатива за Немачку.
Међутим, многи детаљи из саме истраге доводе до питања умешаности немачких власти у цео догађај, пише новинар Кит Кларенберг у ауторском тексту објављеном на порталу "Грејзон".
Много буке ни око чега?
Поред чињенице да су детаљи случаја "Грађани рајха" такви да се атрактивни наслови просто сами од себе пишу, Кларенберг указује да су исцрпни медијски извештаји, попут "Билдовог" о којем је писао и РТ Балкан, били спремни готово одмах по завршетку рација, и да је то изазвало сумње да су ти извештаји били спремни и пре саме полицијске интервенције.
"Верујем да ће сутра бити много 'ексклузивних' медијских извештаја", твитнуо је немачки новинар Георг Хајл, након чега је твит и обрисао.
Уједно су немачки званичници инсистирали да "Грађани рајха" не чине само "безазлени лудаци", док се исти став могао приметити у многим медијским извештајима.
"Дојче веле" је, пак, оценио да Ројсова група ни приближно није имала реалну шансу да збаци савезну владу.
Поврх тога, немачка обавештајна агенција под називом Канцеларија за заштиту устава (БФВ) оценила је да свега пет одсто од 21.000 присталица "Грађана рајха" чине "десничарски екстремисти", наводи аутор.
Иако је полиција током рација запленила свега неколико пушака, министарка унутрашњих послова Ненси Фрезер најавила је да ће већ изразито строги закони о наоружању бити додатно пооштрени, указује Кларенберг.
"Готово је извесно да ће берлинске безбедносне и обавештајне службе добити побољшане способности за праћење и узнемиравање грађана, као и за сузбијање немира", оценио је он, указавши да је обавештајна служба БФВ већ искористила масовне протесте за време закључавања за време врхунца пандемије да прошири своја овлашћења и бирократске ресурсе након што је оценила да ти протести представљају "субверзивну претњу по државу", пише аутор.
Медијска бука око "Грађана рајха" нестала је истом брзином којом се и појавила, док од даљих хапшења није било ништа.
Дуга историја инфилтрирања екстрмно-десничарских организација
Кит Кларенберг указује да је пракса инфилтрирања екстремно-десничарских организација од стране БФВ доспела у јавност почетком двехиљадитих година на посебно шокантан начин. Савезна влада је 2001. године затражила од Савезног уставног суда у Берлину да истражи ултранационалистичку Националну демократску партију (НПД) и утврди да ли је она била неуставна.
Истрага је обустављена 2003. године, када је Савезни уставни суд утврдио да су многи истакнути чланови НПД - заправо били тајни агенти и доушници БФВ.
Даље, значајан део доказа које је влада сакупила против те странке - попут антисемитског памфлета који је представљао један од кључних аргумената истраге - били су дело људи на платном списку БФВ.
Савезни уставни суд је закључио да је немогуће установити које се изјаве и поступци могу приписати "аутентичним" члановима партије, а које су дело прикривених сарадника БФВ.
Аутор оцењује да је то објашњење крајње неуверљиво, с обзиром на чињеницу да је БФВ одбио позиве да се забрани рад Националне демократске партије 2011. године, уз тврдње да би то подразумевало укидање мреже од 130 доушника у странци, који су пружали непроцењиве обавештајне податке о бројним тајним десничарским покретима.
"Грађани рајха" - аутентична претња, "намештаљка" обавештајаца или нешто треће?
Аутор доводи у питање и део наратива који налаже да је БФВ почела интензивно праћење "Грађана рајха" тек у априлу прошле године, када је неколицина чланова подгрупе "Уједињени патриоти" ухапшена због наводних сумњи да планира отмицу министра здравља Карла Лаутербаха.
Немачка влада забранила је "Грађане рајха" још у марту 2020. године, након што је појединац који је у медијима описан као симпатизер групе усмртио деветоро миграната у граду Ханау претходног месеца.
Даље, политичка странка Алтернатива за Немачку, чија је бивша посланица била приведена као члан "Грађана рајха", већ се налази под присмотром немачких обавештајаца, те би приватна комуникација било кога ко са том странком има везе била исцрпно документована.
Име "Грађани рајха" се такође спомиње 68 пута у годишњем извештају БФВ за претходну годину.
Све и да је праћење "Грађана рајха" почело у априлу 2021. године, Кит Кларенберг сматра да је осам месеци колико је прошло до децембарских рација довољно да се агенти БФВ убаце у организацију и додаје да би агенција засигурно реаговала раније да је организација заиста представљала претњу по државу.
Екстремни десничари у обавештајним службама
Да екстремна десница није страна агенцијама попут БФД указује и чињеница да су многи истакнути обавештајци и сами били довођени у везу са сличним организацијама.
Аутор подсећа да је бивши шеф управо БФВ Георг Масен оптужен за ширење расистичких теорија завере 2018. године, у периоду када се спекулисало да су његови политички ставови можда навели агенцију да скрене поглед са активности екстремне деснице за време његовог мандата.
Његов претходник Хајнц Фром напустио је функцију под скандалозним околностима, након што је откривено да је БФВ уништио документа у вези са неонацистичком терористичком организацијом Национал-социалистичко подземље (НСУ), која је, како наводи аутор, била одговорна за убиства, пљачке банки и бомбашке нападе широм Немачке.
И даље није разрешено јесте ли НСУ уживала директну заштиту БФВ, али и зашто је један обавештајац БФВ, чији је надимак у агенцији био "мали Адолф", био присутан на месту једног од убистава за које је НСУ био одговоран, пише аутор.
Међутим, јесте потврђено да је НСУ био у директном контакту са многим обавештајцима БФВ и да је посредно добијала средства од агенције, додаје Кларенберг.
"Стратегија стварања напетости"
Спрега екстремне деснице и безбедносних агенција постоји још од периода Хладног рата, тврди Кит Кларенберг.
"Током Хладног рата, британски и амерички шпијуни у сарадњи са НАТО-ом управљали су мрежом тајних фашистичких организација које су починиле безброј насилних, злочиначких дела као део 'стратегије стварања напетости', осмишљене да дискредитује левицу и оправда увођење све већих мере безбедности", пише аутор.
Кларенберг указује на случај "Операције Гладио" у Италији, и накнадну исповест Винченца Винчингере који је осуђен на доживотну робију због бомбашког напада у којем је усмртио три и ранио још два полицајца.
"Требало је да нападате цивиле, жене, децу, невине људе ван политичке арене. Разлог је био једноставан, натерати јавност да се обрати држави и затражи већу безбедност... Људи би своју слободу радо мењали за безбедност док ходају улицама, путују возовима или иду у банку. То је била политичка логика иза напада. Одговорни остају некажњени јер држава не може да осуди саму себе", рекао је Винчингера.
Нешто труло у држави Немачкој
Кит Кларенберг наговештава да иза случаја "Грађани рајха" и интензивног медијског извештавања о њему лежи управо принцип који је опицсао Винченцо Винчингера.
"Током 2022. године, званичници у Берлину су отворено били узнемирени због могућности масовних немира због растућих трошкова живота и цене енергената. Иако о томе медији главног тока ретко извештавају, протести великих размера су порасли у величини и учесталости. Немачки канцелар Олаф Шолц описао је ситуацију као 'буре барута'", пише аутор.
Иако се, истина, у медијима главног тока ретко могу наћи такви подаци, многа истраживања, попут оних које су спровеле агенције "Јуроскопиа" и "ЈуГов", а о којима је писао РТ Балкан, показују да је немачки народ све незадовољнији скупом ценом коју Немачка плаћа за континуирано подржавање Украјине и увођење санкција Русији, и да жели да се сукоб што пре заврши.
И док стручњаци Немачкој предвиђају дубоку рецесију и ризик од деиндустријализације, рејтинг администрације канцелара Олафа Шолца опада, а популарност Алтернативе за Немачку, која се противи наоружавању Украјине и санкционисању Русије достиже скоро рекордне нивое.
Пошто непопуларне владе више не могу да користе пандемију ковида 19 како би страхом изазвале послушност међу грађанима, аутор сматра да претња "изнутра" од екстремно-десничарских терористичких група може послужити као прикладна алтернатива.
"Да су немачки обавештајци хтели да осмисле терористичку заверу под лажном заставом која би постигла максималан визуелни и политички ефекат, а без икаквог ризика по националну безбедност, 'пуч' који су тако херојски разбили 7. децембра не би могао бити бољи", закључује Кит Кларенберг.