Скуп бензин као политички терет: Председник САД пред изазовима уочи међуизбора

Цена горива у Сједињеним Америчким Државама достигла је највиши ниво од 2022. године, када је тржиште било уздрмано украјинско-руским сукобом.

Према подацима организације AAA, просечна цена бензина у САД у понедељак је достигла четири долара по галону, што представља снажан удар на америчке потрошаче и отвара озбиљна политичка питања уочи избора.

Кључни разлог за нови раст цена је ситуација у Ормуском мореузу, једном од најважнијих енергетских коридора на свету. Иранска ограничења поморског саобраћаја, као и најаве да ће бити гађани бродови у пролазу, додатно су уздрмали глобално тржиште нафте. Цене су скочиле – "брент" се приближио нивоу од 94 долара по барелу, док je америчкa нафта WTI достигла око 88 долара.

Рат на Блиском истоку убрзао раскид Америке са светом

Шеф Беле куће Доналд Трамп одбацује процене свог министра енергетике Криса Рајта да би цене горива могле да остану изнад три долара све до следеће године.

"Потпуно греши", поручио је Трамп, додајући да ће цене почети да падају "чим се ово заврши", мислећи на рат са Ираном, који је он и започео.

С друге стране, Рајт упозорава да ограничења у Ормуском мореузу могу задржати цене повишеним месецима, иако верује да је врхунац већ достигнут

Бензин као политичко питање

У америчкој политици цена горива није само економско питање – она је директан политички барометар. За разлику од већине европских земаља, где су цене горива политички мање осетљиве, у САД се цена бензина види на свакој пумпи, мења се готово свакодневно и директно утиче на расположење бирача. Управо зато раст цена брзо постаје проблем за сваку администрацију – без обзира на узроке, одговорност се најчешће приписује председнику.

Због тога унутар Републиканске странке расте забринутост да би управо економија могла одлучити исход новембарских избора на средини председничког мандата.

Ти избори, познати као "међуизбори", представљају кључни политички тест за сваку власт у САД – тада се бира цео Представнички дом и део Сената, а резултат може значајно ограничити или ојачати позицију председника.

Републикански сенатори све отвореније упозоравају да би високи трошкови живота могли изазвати негативну реакцију бирача, па су позвали своје лидере да прошире обим предстојеће буџетске резолуције како би се обухватила питања трошкова живота. 

"Ако изгубимо међуизборе, то ће бити зато што нисмо говорили о ономе што брине маме и тате када легну да спавају, а не могу да заспу, а то су пре свега трошкови живота", рекао је сенатор Џон Кенеди, преноси "Хил".

Лидер већине у Сенату Џон Тун, суочен са притиском страначких колега, признаје да странка мора више да се бави економијом кроз ребаланс буџета.

"Мислим да већина људи гласа на основу сопственог новчаника. Ако можемо да урадимо више – отворен сам за то", поручио је.

Унутар странке све је јачи утисак да ће економски ефекти рата у Ирану имати већи политички значај од самог сукоба. Сенатор Џон Корнин сматра да ће управо перцепција економије одредити изборни резултат, док други позивају на конкретне мере – од смањења пореза до интервенција у ценама.

Ипак, руководство оклева да прошири буџетске мере, страхујући да би то могло закомпликовати усвајање закона у Конгресу. Наиме, тај пакет је кључни инструмент републиканаца за финансирање спровођења имиграционе политике, због чега је руководство врло опрезно према додавању других приоритета.

Анкета Си-Ен-Ена: Американци углавном против рата са Ираном

Све се већ одражава на политичке бројке. Према последњој анкети Ен-Би-Си њуза, спроведеној међу више од 32.000 људи, показало је да само 37 одсто Американаца одобрава рад Доналда Трампа, док само 32 одсто њих одобрава његово управљање инфлацијом и трошковима живота. Економија је убедљиво означена као најважније питање за гласаче.

Порука је јасна - исход избора неће одредити Иран – већ цена бензина.