ЕУ би да се брани сама, али да не наљути Трампа

Европски лидери све озбиљније разговарају о томе како би ЕУ реаговала ако би нека њена чланица била нападнута. На столу је члан 42.7 Уговора о ЕУ, који предвиђа да државе чланице морају да помогну нападнутој земљи "свим средствима која су им на располагању".

Проблем је, међутим, што у Бриселу ни сами нису сасвим сигурни шта то у пракси значи.

Висока представница ЕУ за спољну политику Каја Калас треба да информише лидере о овој клаузули, која је до сада активирана само једном - после терористичких напада у Француској 2015. године. Сада се у Бриселу све гласније тражи да се разјасни како би она функционисала у случају озбиљне кризе.

Повод за нервозу је двострук: параноични страх од Русије и још већи страх од тога да Доналд Трамп можда не би био расположен да Европљанима притекне у помоћ, ако они сами не буду довољно корисни Вашингтону. И ту почиње европска гимнастика: како направити план за сопствену одбрану, а да то не изгледа као покушај замене НАТО-а, како говорити о стратешкој аутономији, а да се не узнемири Америка, како бити "геополитичка Европа", али само док то не засмета Белој кући.

Украјинци учествовали у вежбама примене члана 5 Повеље НАТО-а

Земље на истоку ЕУ, најближе Русији, посебно су забринуте. За њих је НАТО-ов члан 5 и даље стварна безбедносна гаранција, док је европски члан 42.7 више политичка заклетва солидарности него оперативни војни механизам.

Летонски министар одбране Андрис Спрудс поручио је да су напори ЕУ у области одбране добродошли, али да морају бити "усклађени са НАТО-ом, а не у конкуренцији са њим". Естонски министар Хано Певкур био је још јаснији: НАТО је темељ колективне безбедности, док је европска клаузула само "израз солидарности".

Другим речима: лепо је што ЕУ има свој члан, али ако загусти, сви и даље гледају преко Атлантика.

Због тога ће амбасадори земаља ЕУ 4. маја иза затворених врата увежбавати сценарио активирања члана 42.7. Према наводима "Политика", разматраће се хибридни напад на две државе чланице - једну на југу и једну на истоку.

Али ни та вежба не сме да буде превише ратна. Један дипломата је објаснио да је циљ да се "не пређе граница војног напада". Брисел би, дакле, да симулира опасност, али пажљиво - да случајно не би изгледало као да се стварно спрема за рат. 

Иза свега стоји и још један страх: да би разрада европске одбрамбене клаузуле могла да подстакне антинатовско расположење у Вашингтону. Трамп је већ више пута доводио у питање обавезе САД према савезницима, нарочито онима који, по његовој оцени, не троше довољно на одбрану.

Тако је Европа упала у парадокс: не верује сасвим да ће је Америка бранити, али се плаши да би разговор о сопственој одбрани могао да увреди Америку.

НАТО одлучио: И сајбер напад може активирати члан пет

Кипар, који председава Саветом ЕУ и није чланица НАТО-а, покушава да отвори расправу о оперативном плану за случај активирања члана 42.7. И ту има и лични мотив - када је прошлог месеца био погођен иранским дроновима, није активирао клаузулу, али су му поједине земље ЕУ ипак помогле.

Председник Никос Христодулидис сада поручује да треба припремити план за случај да нека чланица заиста позове Европу у помоћ.

Само што је и тај план, као и много тога у Бриселу, засад више питање процедуре него моћи.

Европска унија, укратко, жели да покаже да уме да се брани од свих осим од Трамповог гнева.