Процурили тајни подаци, хитан састанак у Стејт департменту: Како је Сеул изнервирао Трампа

Да ли је јужнокорејски министар задужен за уједињење, Чунг Донг-јунг, о севернокорејском нуклеарном постројењу Кусонг недавно говорио на основу јавно доступних или поверљивих података добијених од САД?

Ројтерс је пренео да је председник Јужне Кореје, Ли Џае Мјунг, одбацио као апсурдне тврдње да је министар, задужен за односе са Северном Корејом, открио поверљиве обавештајне податке, али су јужнокорејски медији, упркос томе, пренели вест да су САД, због спорне Чунгове изјаве да је Кусонг повезан са обогаћивањем уранијума, делимично обуставиле размену обавештајних података са Сеулом, нарочито оне о Северној Кореји.

Хитан састанак у Вашингтону

Портал "Кореја тајмс" објавио је данас да Сеул и Вашингтон улажу напоре ка нормализацији међусобних односа, у контексту поменутог извештаја да су САД делимично ограничиле размену обавештајних података са Јужном Корејом, као одговор на оно што сматрају цурењем поверљивих информација од стране високог званичника у Сеулу.

Тим поводом, хитно је био уприличен састанак заменика министра спољних послова за стратегију и обавештајна питања Џеонг Јеон-дуа са америчком подсекретарком за политичка питања Алисон Хукер, у Стејт департменту у Вашингтону.

Односи Сеула и Вашингтона не теку глатко, ни изван контекста најновијег инцидента.

Осим трвења у вези са поменутом изјавом Чунг Донг-јунга о севернокорејском нуклеарном постројењу и питања да ли је јавно помињање тог објекта потврдило или индиректно открило постојање података који нису били званично објављени, Јужну Кореју и Вашингтон оптерећује низ других питања.

Председник Јужне Кореје: Жалим што су појединци слали дронове у Северну Кореју

Значајно незадовољство у Јужној Кореји изазвао је захтев Доналда Трампа да та земља (мора да) уложи 350 милијарди долара у пројекте у САД. Јавмст у Јужној Кореји ту врсту бахатог приступа доживљава као неку врсту економског и политичког „рекета“.

Са друге стране, у Белој кући сматрају да Јужна Кореја није помогле САД по питањима Блиског истока, односно рата који су САД и Израел повели против Ирана.

Поврх свега, у Народној скупштини Јужне Кореје прошле године покренута је иницијатива за промену Закона о демилитаризованој зони који предвиђа промену услова за улазак у поменуту зону на граници са Северном Корејом, која је дефинисана примирјем из 1953. године.

Јужна Кореја, наиме, жели да преузме контролу над цивилним приступом демилитаризованој зони у мирнодопске сврхе, као што су туризам, заштита природе, истраживања или програми културе, али САД то не желе, будући да је контрола приступа поменутом подручју у рукама команде УН, којом фактички доминирају САД.

Структурни феномен изазван сменама политичких циклуса у Јужној Кореји

Џан Дебин, професор Шангајског универзитета за пословање и економију и директор Центра за студије Корејског полуострва при поменутом универзитету, сматра да је у овом случају посреди структурни феномен, изазван сменама политичких циклуса у Јужној Кореји.

"Кад год Јужна Кореја покуша да прошири свој простор самосталног деловања у кључним питањима, долази до тензија са САД. Корен проблема лежи у неспособности САД да толеришу одступање Јужне Кореје, од своје устаљене стратешке орбите. Када Сеул покаже известан степен политичке независности, Вашингтон често врши притисак преко безбедносних питања. У међувремену, конзервативне снаге у Јужној Кореји имају тенденцију да користе спољни притисак како би ограничиле напредне владе, стварајући усклађено деловање унутрашњих и спољних чинилаца. Зато су свађе унутар савеза Јужне Кореје и САД често резултат споја конкретних политичких циклуса и унутрашњих политичких структура", навео је Џан Дебин у коментару обављеном у днавном листу "Глобал тајмс".

Тензије додатно појачане политиком "Америка на првом месту"

"За разлику од прошлости, садашње тензије додатно су појачане политичким чиниоцима у оквиру политике 'Америка на првом месту'. По тој логици, САД више не дају приоритет Корејском полуострву у својој глобалној стратегији, већ савез посматрају кроз призму трошкова и користи", наводи Џан.

Кинески аналитичар наводи да се, под двоструким утицајем цикличне политичке структуре Јужне Кореје и промена у стратегији САД, темељи савеза Сеула и Вашингтона заиста мењају.

Сеул разматра повратак руској нафти због кризе на Блиском истоку

"Ипак, мора се истаћи да, премда су темељи савеза Јужне Кореје и САД знатно ослабили, институционална основа остаје нетакнута. Уговор о међусобној одбрани две земље и даље је на снази, око 28.000 америчких војника и даље је распоређено у Јужној Кореји, а механизми војне комуникације функционишу нормално. Другим речима, садашње пукотине у савезу још нису захватиле само језгро односа", констатује Џан Дебин.

Напомиње да се савез две поменуте земље удаљава од односа заснованог на заједничким вредностима и дугорочним обавезама ка односу усредсређеном на рачуницу интереса. 

"У том контексту, кључно питање за Сеул јесте како одговорити на растућу неизвесност. Јужној Кореји не недостаје способност за самосталну одбрану. Она поседује довољан буџет за одбрану, развијен војноиндустријски комплекс и конвенционалне оружане снаге које спадају међу најбоље на свету. Њена безбедност није у потпуности зависна од САД. Уколико Сеул може да посматра садашње трзавице са Вашингтоном као прилику за унапређење сопствене националне одбране и безбедносних система, уз проширење дипломатске флексибилности, ова нестабилност савеза могла би постати стратегијска прилика. Насупрот томе, ако Јужна Кореја настави да се ослања на америчку безбедносну заштиту без стратешког преуређења, могла би и убудуће више пута да буде ограничавана", навео је Џан, напомињући да кључ за Сеул није у чекању да се Вашингтон промени, већ у ослобађању од структурне дилеме да буде истовремено зависан од Вашингтона и ограничаван Вашингтоном.