Свет
Како разминирати Ормуски мореуз: Ако не помогне Европа, мораће делфини
Чишћење мина из заливског пловног пута трајаће недељама чак и ако америчка морнарица добије помоћ од незаинтересованих европских савезника
Колико је мина поставио у Ормуском мореузу зна само Иран, али чак и сама могућност да је засуо уски пловни пут смртоносним оружјем приморава САД да почну да се припремају за претрагу морског дна у потрази за њима. Стручњаци кажу да ће можда бити потребно неколико недеља да се заврши ова тешка мисија и да се рута прогласи безбедном од мина, које могу бити камуфлиране да изгледају као камење и могу се укопати у песак, пише "Фајненшел тајмс".
Овај процес трајаће још дуже, уколико крхко примирје између Техерана и Вашингтона пропадне и ако мисија буде морала да се одвија током ратних дејстава. Амерички председник Доналд Трамп је у уторак рекао да продужава паузу у нападима.
"То је сценарио ноћне море", рекао је Кевин Ајер, бивши директор обуке у Команди за борбу против подморница и борбу против поморских снага САД.
Он процењује да би могло бити потребно месец и по дана да се створи безбедна транзитна рута у Персијском заливу и до четири месеца да се потпуно очисти мореуз, кроз који пролази око петина глобалне поморске трговине нафтом и гасом.
Брајан Кларк, бивши званичник Пентагона у Институту Хадсон, сугерисао је да би могло бити могуће омогућити безбедан пролаз бродовима у року од недељу дана, али да би потпуно чишћење Ормуског мореуза од мина могло потрајати и до четири недеље.
Америчке снаге су почетком априла објавиле да покрећу мисију чишћења. Трамп је у четвртак рекао да је наредио америчкој морнарици да "пуца и уништи" све иранске бродове који постављају мине.
Много ће зависити од тога колико је мина Иран успео да постави током осмонедељне битке са Америком и Израелом. Амерички званичници кажу да је Иран поставио неке мине, али се надају да је број можда ипак мали.
Исламска револуционарна гарда (ИРГЦ) је саопштила да би бродови требало да избегавају пловидбу кроз ограничено подручје у средини мореуза и да користе алтернативне бродске руте које пролазе кроз иранске воде како би избегли мине.
Техеран је недавно објавио да ће мореуз бити "потпуно отворен" током периода примирја између Израела и Либана, што је изазвало навалу бродова који су покушали да изађу из Залива, очекујући да ће им бити дозвољен пролаз одређеном рутом коју је обележио Иран. Већина њих који су одлучили да покушају да прођу, морали су ипак да промене курс.
У овој ситуацији неизвесност главни проблем, нарочито јер САД заправо не зна колико мина је постављено.
Да би се отворио безбедан коридор кроз мореуз, бродови за разминирање би морали да очисте канал ширине отприлике миљу чије би се координате могле делити са танкерима како би им се омогућило да прођу кроз њега, пише "Фајненшел тајмс".
Верује се да је Иран пре рата имао залихе између 5.000 и 6.000 мина. У њиховом арсеналу било је застарелих контактних мина, које су привезане и плутају одмах испод површине, али и софистицираних мина које се налазе на дну и програмиране су да експлодирају у одређеним условима.
"Ово ће бити напоран и тежак посао", рекао је Стив Вилс, бивши официр на америчком миноловцу који сада ради у Центру за поморску стратегију.
Скот Савик, виши инжењер у РАНД-у који је саветник Пентагона је изјавио да је Иран вероватно брзо и насумично одложио своје мине, што отежава њихово проналажење у поређењу са "методичније уређеним минским пољима".
"Ако бисмо користили лако наоружане бродови за лов на мине који се крећу споро такође, они би били рањиви због крстарећих ракета и дронова испаљених са оближње иранске обале. Морали би бити праћени напредним разарачима и ловцима изнад главе. Приобални борбени бродови ће сносити највећи део посла. Они траже мине користећи хеликоптере опремљене ласерима и шаљући беспилотне летелице, које су наоружане сонаром, камерама и осетљивим детекторима магнетног поља" указао је Скот Савик.
Програм LCS су критиковали неки аналитичари и ветерани због тога што је скуп и неиспитан, али америчка морнарица има само два таква пловила спремна за почетак рада у мореузу, док је трећи на одржавању у Сингапуру.
САД су деценијама занемаривале своје капацитете за ратовање против мина и биле су у процесу пензионисања својих последњих наменских миноловаца, упркос томе што су мине одговорне за скоро 80 одсто потонулих или онеспособљених америчких ратних бродова од 1945. године.
Вашингтон је у јануару повукао последња четири брода класе "Осветник" са дрвеним трупом из Бахреина. Два брода се тренутно премештају из Јапана ка Блиском истоку.
Овај ограничени капацитет може објаснити зашто је Трамп појачао своју кампању како би извршио притисак на америчке партнере у Европи, који имају више од 100 пловила за тражење мина и богато стручно знање, да допринесу напорима за чишћење мореуза.
"Потребна им је нека врста подршке из Европе. Европљани су били искуснији и боље опремљени од својих америчких колега, а струје и приобалне воде у Ормуском мореузу сличне су данским мореузима", рекао је Јан Торнквист, бивши командант шведске морнарице.
У Европи, чије морнарице већ дуго вежбају чишћење мина у Балтичком и Северном мору, воде се дискусије о организовању мисије. Међутим, многе земље оклевају да помогну у решавању проблема у чијем стварању нису учествовале. То не би било брзо решење.
"Опремање и распоређивање европске операције за разминирање могло би трајати и до четири месеца", рекао је Торнквист, додајући да би свака операција разминирања тада трајала неколико месеци.
Ако се Европљани не појаве у Заливу, Вашингтон би могао да позове другу силу да помогне својим растргнутим морнарима: делфине који лове мине.
Ови специјално обучени пливачи, са седиштем у Сан Дијегу, били су распоређени током претходних кампања чишћења мина у Заливу 1991. и 2003. године. Вероватно би могли бити коришћени у кампањи чишћења када се идентификује и уништи већина мина.
"Изузетни су у својој способности да лоцирају предмете закопане на морском дну", рекао је Савиц, који је додао да делфини и даље могу да надмаше неке од најнапреднијих технологија за тражење мина које САД могу да прикупе.
Live
