Свет

"Гардијан": Ердоган је султан Анкаре и није пријатељ Запада! Казните га!

Спољнополитички коментатор "Гардијана" Сајмон Тисдејл дан уочи катастрофалног земљотреса, предложио је увођење додатних санкција Турској, и "ако треба" суспендовање њеног чланства у НАТО
"Гардијан": Ердоган је султан Анкаре и није пријатељ Запада! Казните га!© Tanjug/AP Photo/Armin Durgut, File

"Неваљали" Реџеп Тајип Ердоган не игра онако како Запад свира, и зато, ако је слушати "Гардијановог" спољнополитичког коментатора Сајмона Тисдејла, мора да буде кажњен.

У ауторском тексту који је Тисдејл објавио у овом британском листу само дан уочи катастрофалног земљотреса који је погодио Турску, он Западу предлаже да лидера те државе, изопшти као непријатеља.

"Турска има значајан утицај на раскршћу Европе, Азије и Блиског истока. Ипак, све агресивнија, ауторитарна и шизматичка политика коју је њен колерични султан-председник у земљи и иностранству водио током две деценије, поништила је дуго неговане претпоставке о Турској као виталном стратешком савезнику. Њена поузданост и корисност као западног савезника од поверења скоро је при крају", истиче Тисдејл.

И зато, поставља питање над питањима: "Да ли је време да се призна да дволични Реџеп Тајип Ердоган није пријатељ Запада – и да се он сходно томе казни?"

Тисдејл подсећа на Ердоганово црвено светло на улазак Шведске у НАТО, називајући то "најновијим, еклатантним примером непријатељског понашања", па чак и "антикурдском осветом" усмереном према главној опозиционој Народној демократској партији, заборављајући да, како их он под наводницима пише - "терористе" из милитантне курдске групе ПКК, заправо и САД третирају као терористе.

"То што Турска чланство у НАТО-у користи за унутрашње политичке циљеве је типичан Ердоганов гамбит. Он такође намерно опструира легитимну жељу Шведске (и Финске) да ојачају своју одбрану након руске инвазије на Украјину, док подрива напоре НАТО-а да покаже јединство и одлучност. Ово никако није први пут да Ердоган даје предност Москви у односу на НАТО партнере", жали се британски колумниста.

То је изгледа главна мана турског председника, коју колумниста не може да му опрости- добре везе са Кремљом.

"Ердоган одбацује и заобилази санкције везане за Украјину. Трговина Турске са Русијом порасла је за скоро 200 одсто у шест месеци након инвазије, укључујући већи увоз енергије. Његова куповина руских ракетних система земља-ваздух разбеснела је Вашингтон, који их сматра претњом за НАТО снаге. Његово издавање за посредника у украјинском сукобу, Путину помаже да се претвара да је заинтересован за мир", оцењује Тисдејл.

И, ни то није све, јер по овом спољнополитичком коментатору, Ердоганови планови да покрене "оружану инвазију" на север Сирије суочени су „са напорима које предводе САД да подрже демократску опозицију против Башара ал-Асада и сузбију исламистички тероризам“.

А то, све он оцењује као "Ердоганов опсесивни рат против Курда".

"Ако Ердоганово одвратно зезање с Путином, двостука игра око Украјине, неоотоманско прегалаштво и повремена агресија према другој чланици НАТО-а Грчкој нису довољан доказ лоше вере, онда размислите о његовом другом рату – против демократије његове земље", наводи Тисдејл, илуструјући своју тезу подацима у турској инфлацији и паду животног стандарда.

Свој писани окршај са Ердоганом "Гардијанов" аутор наставља постављајући питање – шта би западне демократије требало да ураде у вези са Ердоганом ако он поново победи на изборима.

И наравно, он је ту да им помогне при одлуци па зато предлаже и "казне" за турског председника.

"Једна од могућности јесте још санкција, укључујући и блокаде за њега лично. Амерички сенатори сугеришу да би Анкари, ако настави да саботира НАТО, могли да ускрате борбене авионе Ф-16 које је обећао Бајден. Да би привукле Ердоганову пажњу, све казнене мере мораће да иду корак даље", истиче Тисдејл.

На Бајдену и Столтенбергу  је, како додаје, да Ердогана подсете на "вредности и правила" НАТО заједнице. Како, каже, Шведској и Финској треба пожелети добродошлицу, а Турској, ако треба, изменом Северноатлантског уговора- суспендовати чланство.

"Турска није неопходна. Ако затреба, западне демократије могу безбедно да живе без ње– све док не осване онај срећни дан када је султан Анкаре коначно дефенестриран (бачен кроз прозор) и уништен", закључује Тисдејл.

image
Live