Шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен се и даље надмоћно и арогантно смешка. Понекад чак и презриво. Међутим, она мисли да и даље води Европу. Да командује и да је води у, наводно, неизбежни рат са Русијом, рат који желе само неки неодређени интереси и одређене клике.
Иза ње је, такође осмехнута, шефица европске дипломатије Каја Калас. Увек са истим, глупавим изразом на лицу. Она се сада нуди да "води преговоре са Москвом". Уместо бившег немачког канцелара Шредера, кога преферира Путин. Само, ко би са њом желео да преговара, и о чему?
Европске државе управо трпе огромне губитке због рата у Персијском заливу. Према Си-Ен-Ену, закључно са 22. априлом, укупни европски губици због енергетске кризе износили су вртоглавих 28 милијарди долара. Али, то је само врх леденог брега. Плус 90 милијарди долара за "помоћ Кијеву". Плус 800 милијарди за наоружавање ЕУ. Плус трошкови за амерички прескупи течни гас.
Изгледа да нико од њих не види да је играчка поломљена. Играчка, то јест Европа, сада је, пише италијански писац Андреа Марћиљано за сајт "Електомагацине", разбијена, у комадима.
Апстрактна и вештачка конструкција такозване ЕУ цури са свих страна, додаје он. Пропушта и гориво и уље.
Пут у Каносу
Сви се сећамо са каквим одушевљењем су европски лидери поздравили избор Петера Мађара. Била је то, према речима поменуте Урсуле, "још једна победа Европе". Али, Мађар је, изгледа, пре свега Мађар. Нови Орбан, који, како примећује Марћиљано, већ рекалибрира и своје речи и своје поступке.
Реално, Мађарска не може без руске нафте и гаса, изјавио је Мађар. Мађарској су витално потребни руски енергенти. Већ га видимо како пакује своје ствари и припрема се за пут у Москву. За сусрет са Путином. Пут у Каносу. Пут којим је 1077. већ ишао немачки краљ Хенрик Четврти, како би измолио опроштај од папе.
Језик силе, крајње понижење?
Не, то је реализам. Мађарска је, поновимо то, животно заинтересована за руске енергенте.
За тај пут се спремају многи европски лидери, који данас постављају реторичко питање: можда би, ипак, требало разговарати са Москвом.
Суморни и све суморнији европски пејзаж
А ту је близу, у непосредном комшилуку, и словачки премијер Роберт Фицо, који је и ове године присуствовао руској Паради победе, зато што их је Русија, према његовим речима, ослободила од фашизма. Он веома доследно брани своје ставове, упркос покушају атентата, и одбија да се покори диктатима који не престају да пристижу из Брисела.
Онда, Бугарска, у којој је влада недавно приморана да поднесе оставку. То и није била права бугарска влада, већ пре испостава Брисела. "Бугари, они прави, који живе у својој земљи, налазе се на трговима и улицама", пише овај аутор, и протестују. Растућа плима, која одбија да се покори диктатима, што би за њих значило самоубиство.
Заправо, тврди Марћиљано, цела Источна Европа је у превирању. Чак и Пољска показује све већи умор од диктата из Брисела. Од Словеније, која избегава ризик сукоба са Русијом, до саме Пољске, где расте незадовољство због безусловне подршке пољске владе Украјинцима.
Неслагање само расте, и то не само на истоку Европе. Шпанија сарађује са Москвом и купује од ње гас и нафту по повољним ценама, што изазива непотребан бес Трампа. Оног Трампа који је у експресном року повео и изгубио рат против Ирана, а то отвара пут за кризу управо библијских размера којом ће бити погођена читава глобална економија.
Француска је разорена растућим народним протестима. Макрон се забарикадирао у Јелисејској палати.
А онда, Британија. Са Фаражовим убедљивим тријумфом на изборима, који су разбили све што је остало од конзервативаца и, пре свега, лабуриста. Наравно, ово су за сада само локални избори, додаје Марћиљано, али они шаљу јасан сигнал за будућност.
Епохална криза Европе
Немачка за то време има прилику да у пуном обиму посматра убрзано напредовање Алтернативе за Немачку (АфД). Немци, великом већином, желе споразум са Москвом и крај ратнохушкачке политике, коју Мерц и његова пратња, повезани са страним финансијским силама, настављају да спроводе.
Многи Немци данас сматрају немачког канцелара Фридриха Мерца најгорим политичарем у читавој послератној историји. С разлогом. Немачка проживљава најдужу економску стагнацију у послератном периоду, са БДП-ом који је једва порастао од 2019. године. А стагнација је само другачије, лепше име за економску кризу, која све нестрпљивије куца на европска врата.
Једна невоља, међутим, никад не иде сама. Након преговора Москве са Астаном, цевовод који транспортује казахстанску нафту до Немачке је затворен. Казахстан је постигао споразум са Москвом и неће претрпети никакву штету.
Закључак?
"Јасно је да немачка индустрија, лишена залиха, иде путем који води ка епохалној кризи", сматра Марћиљано, и додаје: "Немачка (све до недавно европска економска локомотива) већ је ушла у тунел у коме се не назире никаква светлост. Чак ни веома удаљена светлост."
Зелени канцелар Мерц
А то је, углавном, резултат политике поменутог канцелара Мерца и његовог претходника Олафа Шолца, који се својом вољом одрекао јефтиног руског гаса.
Због ове ситуације, Мерцову странку, по свој прилици, очекује убедљив изборни пораз од АфД-а. Рејтинг АфД-а расте у свим покрајинама, а не више само на истоку земље.
Ни Мерц не седи скрштених руку. Он оптужује АфД чак и за наводни нацизам. Али, то је очигледна лаж, која служи интересима канцелара и његовог тима, који свесно воде Немачку ка војном сукобу са Русијом. То је самоубилачка стратегија, пише Марћиљано, коју Мерц спроводи по налогу својих господара, који и нису тако тајни господари међународних финансија.
"Тајни господари међународних финансија" енормно профитирају од сукоба у Украјини. И верују да би могли још више да профитирају уколико се Немачка директно укључи у сукоб са Русијом.
Недавно, Мерц је, док је држао свој 20-минутни говор на савезном конгресу немачких синдиката, био извиждан чак 15 пута. Према истраживању института ИНСА за лист "Билд", Мерц је проглашен за најнепопуларнијег политичара у земљи, као последњи од 20, са просечном оценом од 2,9.
У немачким медијима, Мерца зову "сивим" или "безбојним канцеларом". Његова боја је, међутим, одувек била зелена: зелена боја доларских новчаница. Мерц је био и остао човек "БлекРока", изузетно моћног инвестиционог фонда, са канцеларијама у Њујорку и Лондону.
Одатле је прекомандован за немачког канцелара.
Фарса звана Европска унија
Путин не жели даљу ескалацију украјинског сукоба, али је приморан да се сада са тим помири. Обустава снабдевања енергентима из Казахстана, тврди Марћиљано, била је последње упозорење Москве.
Представа звана Европска унија, тврди Марћиљано, полако се ближи крају. Ускоро ће се спустити завеса и упалити светла. Публика није гледала ни комедију ни трагедију. Гледала је само фарсу, лакрдију, са прилично осредњим глумцима.
Укратко, подвлачи италијански писац, европска играчка је сломљена.
Ходајући бриселски леш је привидно и даље на ногама, али публика се осећа превареном. Представа је почела френетично, са "Одом радости", а завршава се чудном тишином, загонетним муком, без аплауза.
Још никада нисмо видели гору шараду.
Светла се пале. Време је да се иде кући.