Кина од 1997. године објављује такозвану "плаву књигу" посвећену односима са Европском унијом и Европом у целини, а најновија анализа под насловом "Извештај о развоју Европе (2025–2026)", у издању Института за европске студије при Кинеској академији друштвених наука, наводи да заједница Кине и Србије са заједничком будућношћу, као и унапређено свеобухватно стратегијско партнерство Кине и Мађарске представљају примере међусобне подршке у погледу суверенитета, безбедности и развоја, те да постављају преседан за шири спектар односа Кине са европским земљама.
У најновијем издању, у Кини иначе веома запажене "плаве књиге", наведено је и да је економски опоравак Европе ограничен "комбинацијом геополитичких ризика, структурних изазова и политичких неизвесности", као и да је "Европа ушла у период дубљих прилагођавања, јер безбедносна питања све више надјачавају економске приоритете".
"Логика безбедности замењује економску логику", изјавио је Фенг Џунгпинг, директор поменутог института, нагласивши да Европа, како је дословно навео, пролази кроз најдубље промене од краја Хладног рата, због чега политички и економски пејзаж региона постаје све сложенији.
У извештају је наглашено постојање изазова, међу којима су најзначајнији успорена индустријска активност у Европској унији, високи енергетски трошкови, слаба потражња потрошача, растући протекционизам и продужени геополитички сукоби.
"Сви ови фактори отежавају спољне економске везе Европе и замагљују изгледе њеног раста", наведено је у извештају.
У главном делу извештаја, под насловом "Опраштање од постмодерног идентитета, суочавање са постамеричким светом", наведено је да се Европа удаљава од идеалистичког либералног интернационализма ка прагматичном фокусу на економску безбедност и стратешку аутономију.
"Како се национални политички системи, партијске структуре и идеолошки покрети настављају међусобно да утичу и еволуирају, европска политика се суочава са све већом поларизацијом, слабљењем консензуса и растућим изазовима у погледу ефикасног лидерства и управљања", наведено је такође у извештају.
Европска унија као бледа сенка САД
У поменутом извештају посебно је наглашено да је радна група, коју је предводио бивши председник Европске централне банке Марио Драги, пре мање од две године објавила извештај под насловом "Будућност европске конкурентности", познат и као "Драгијев извештај".
Посебно је наглашено да је разлика у БДП-у између Европске уније и САД 2002. године износила 15 одсто, а да се до 2023. године повећала на 30 одсто.
"Седамдесет одсто ове разлике приписује се разликама у продуктивности: 1995. године ниво продуктивности Европске уније био је скоро 95 одсто америчког, али је до 2023. пао на испод 80 одсто. Пад продуктивности у Европској унији произилази из више фактора, али 'Драгијев извештај' истиче један као кључни: заостајање Европе у дигиталним иновацијама. У извештају се наглашава да Европска унија заостаје не само за САД, већ и за Кином у областима нових технологија. На пример, међу педесет највећих технолошких компанија у свету, само четири су европске. Од 2008. године, приближно 30 одсто европских 'једнорога' (стартап компанија вредних преко милијарду долара) пресељено је у САД. Поред тога, ниједна европска компанија са тржишном капитализацијом већом од 100 милијарди евра није основана у последњих педесет година, док је свих шест америчких компанија, чија тржишна вредност премашује билион долара, основано у том периоду", наведено је у најновијој кинеској "плавој књизи", уз упозорење да би, уколико не предузме одлучне мере за подстицање иновација, инфраструктуре и улагања у технологију, Европска унија могла да ризикује дугорочан губитак своје конкурентности на светском нивоу.
У извештају је јасно наговештено да је Кина, заправо, желела другачији исход.
"Гледајући у будућност, Кина остаје посвећена независној и аутономној Европској унији која игра стабилизујућу улогу у глобалном управљању и мултилатералном поретку, уз истовремено очување принципа економске глобализације. Међутим, у еволуирајућем глобалном окружењу, Кина и Европска унија морају да истраже нова подручја партнерства и да успоставе механизме за дубљу сарадњу кроз континуирани дијалог и компромис", наведено је у извештају.
Напомиње се да би та сарадња могла додатно да подстакне заједничке интересе и веће међусобно поверење и разумевање.
"Подршка слободној трговини и ауторитету међународног права представља заједничке принципе и тежње и Кине и Европске уније. С обзиром на повлачење Сједињених Држава из мултилатералних институција и обновљене трговинске сукобе, Кина и Европска унија би требало да прихвате еру мултиполарности, да се држе принципа узајамног поштовања и равноправности, и да теже обострано корисној сарадњи у циљу заједничког очувања економске глобализације и међународног поретка заснованог на Уједињеним нацијама", наведено је у извештају.
Како се додаје, у јануару 2024. године, током састанка са белгијским премијером Александром Де Кроом, председник Си Ђинпинг је нагласио потребу изградње више мостова између Кине и Европе као одговор на све сложеније глобалне изазове. Премијер Де Кроо подсетио је на говор председника Сија у Брижу 2014. године, у ком је он употребио метафору мостова, како би свеобухватно изложио кинеску политику према Европи.
У том говору, председник Си је замислио изградњу четири кључна моста: моста мира и стабилности, моста раста и просперитета, моста реформи и напретка и моста заједничког културног процвата. Током протекле деценије, Кина је доследно водила европску политику, снажно подржавајући европске интеграције. Исто тако, Европа би требало да поштује развојни пут који је изабрао кинески народ и да се уздржи од наметања својих вредности и модела управљања другима. Продубљивање и ширење сарадње Кине и ЕУ може се остварити само кроз узајамно поштовање, јачање политичког поверења и признавање међусобних кључних интереса, наведено је у извештају.
Ли Сјуесунг, потпредседник Кинеске академије друштвених наука, нагласио је да Европа остаје кључни елемент кинеске дипломатије великих сила. Он је позвао на јачање истраживања економских, политичких и спољнополитичких кретања у Европи како би се подржало стратешко одлучивање Кине.
У Европској унији корист остварују елите
"...Међународна финансијска криза и криза сувереног дуга довеле су до упорног високог нивоа незапослености широм Европске уније, посебно у тешко погођеним јужним, као и појединим земљама централне и источне Европе. Последично сиромаштво и социјално незадовољство нису значајно ублажени, упркос постепеном смањењу незапослености током протеклих година. То је довело до све већег сукоба између елита, које активно промовишу и имају користи од европских интеграција, и нижих друштвених слојева, који су све скептичнији, па чак и супротстављени интеграцијама јер од њих нису имали користи. Истовремено, популистичке партије које се противе европским интеграцијама снажно су ојачале у многим европским земљама и путем избора дошле на власт у неколико држава чланица. Акумулација ових противречности довела је до успоравања европских интеграција, а излазак Велике Британије из Европске уније додатно је погоршао изгледе за даље интеграције", наведено је у најновијој кинеској "плавој књизи" посвећеној Европској унији и Европи.