
Немачка спаљује доказ пандемијског расипништва: Скупе маске скупо горе

Немачка пандемијска рачуница добила је свој најскупљи епилог: маске које су током кризе куповане за милијарде евра сада се масовно уништавају, поново о трошку грађана.
Око 2.000 тона заштитних маски, наочара и шприцева, вредних стотине милиона евра, требало би да буде спаљено јер, према документацији немачког Министарства здравља, "више не могу бити стављени у промет нити коришћени". Реч је о медицинском материјалу ускладиштеном у Улму, укупне тежине око 2.170 тоне. За његово одвожење било би потребно чак 87 камиона од 40 тона, а сама вредност маски процењује се на око 250 милиона евра.
Парадокс је потпун: држава је најпре платила набавку, затим године складиштења, а сада плаћа и уништавање. Вредност уговора за збрињавање материјала процењена је на 715.000 евра без ПДВ-а, док су трошкови складиштења маски достизали око 47 милиона евра годишње.

Под тадашњим министром здравља Јенсом Шпаном, савезна влада је током пандемије купила 5,7 милијарди заштитних маски за 5,9 милијарди евра. Део је плаћан по ценама до 4,50 евра по комаду. Грађанима је, међутим, подељено око две милијарде маски, док су преостале количине завршиле у складиштима, где им је истекао рок.
Да ствар буде гора, Савезни ревизорски суд је раније утврдио да је чак 1,2 милијарде маски било толико лошег квалитета да никада није ни смело да буде коришћено. Оне су вођене као "црвена роба".
Ревизори су оцену читавог посла свели на поразну формулу: "Набављено је далеко више од потребног, а корист је била минимална". Наиме, више од две трећине маски никада није употребљено, а више од половине већ је уништено или је предвиђено за уништавање, наводи Савезни ревизорски суд.
"Корист за борбу против пандемије била је сходно томе мала", оценила је та институција.
Посебну пажњу изазива и захтев савезне владе да компаније заинтересоване за посао уништавања потпишу обавезу потпуне поверљивости. Другим речима, и последња фаза једног од најскупљих пандемијских промашаја треба да прође што тише. Тако су маске, које су у време кризе представљане као симбол одговорне државне политике, постале доказ супротног: преплаћених набавки, лошег планирања и панике чија се цена испоставља преко леђа пореских обвезника.



