Док Европска унија покушава да пронађе одговор на ратове, трговинске сукобе и све израженију глобалну конкуренцију великих сила, у самом Бриселу расте незадовољство институцијом која би требало да буде задужена за јединствен наступ блока на међународној сцени.
Према писању лондонског листа "Фајненшел тајмс", Француска и Немачка предводе разговоре о дубокој реформи Европске службе за спољне послове (ЕЕАС), при чему се разматрају и предлози који би значајно ограничили овлашћења шефице европске дипломатије Каје Калас.
Реч је о институцији основаној пре петнаест година са амбицијом да Европској унији обезбеди јединствен глас у свету. Данас, међутим, све више европских званичника сматра да тај експеримент није дао очекиване резултате.
"Јасно је да систем не функционише онако како би требало. Он је дисфункционалан", рекао је један од високих европских званичника упознатих са разговорима.
Према наводима листа, међу државама чланицама расте уверење да постоји превише преклапања између ЕЕАС-а, националних министарстава спољних послова, Европске комисије и Савета ЕУ, што често доводи до спорог реаговања и нејасне поделе одговорности.
Незадовољство додатно подстиче утисак да је Калас у више наврата јавно износила ставове који претходно нису били усаглашени са државама чланицама, посебно када је реч о односима са Кином и појединим спољнополитичким иницијативама.
Тако је крајем маја, на безбедносној конференцији у родном Талину, Кину упоредила са раком, објашњавајући да Европа мора да води много тврђу економску политику према Кини, уместо да проблем ублажава субвенцијама.
"Ако имате веома тешку болест, ако имате рак, имате два избора. Или да повећате дозу морфијума или да започнете хемиотерапију. Повећање дозе морфијума није болно, али хемиотерапија јесте", поручила је Калас.
Сада се у европским престоницама све отвореније поставља питање да ли је садашњи модел европске дипломатије одржив. Један од предлога који круже међу чланицама јесте смањење аутономије високог представника ЕУ за спољну политику и враћање дела надлежности Европској комисији и државама чланицама. То би представљало највећу промену у функционисању европске дипломатије од њеног оснивања.
Иза расправе о реформи крије се и шира борба за утицај унутар европских институција. Последњих година председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен све чешће преузима водећу улогу у спољнополитичким питањима, од сукоба у Украјини до безбедносних и одбрамбених иницијатива. У Бриселу се већ дуго говори о својеврсном надметању између Комисије и Европске службе за спољне послове за контролу над кључним спољнополитичким темама.
Додатни мотив за реформу представљају и буџетски притисци. Уочи преговора о новом вишегодишњем финансијском оквиру ЕУ, више држава захтева смањење трошкова европске администрације. Пребацивање појединих послова из ЕЕАС-а на друге институције могло би да буде представљено и као мера рационализације.
Разговори су за сада у раној фази, а Париз наводно разматра више могућих модела реформе. За било какву промену постојећег система биће потребна сагласност свих 27 држава чланица, што значи да процес неће бити ни брз ни једноставан.
Ипак, сама чињеница да Француска и Немачка отварају питање будућности европске дипломатске службе показује колико је дубоко незадовољство резултатима спољне политике Европске уније.
После година ратова, енергетских криза, трговинских спорова и све већег разилажења интереса међу чланицама, у Бриселу се све гласније поставља питање да ли је проблем у људима који воде европску дипломатију или у самом систему који је требало да Европи обезбеди јединствен глас на светској сцени.
Судећи према расправама које су у току, све више европских престоница склоно је другом одговору.