
Трамп између Енкориџа и Брисела: Коме смета окончање сукоба у Украјини?

После најава америчког председника Доналда Трампа да иранска криза више није у првом плану америчке администрације и да је пажња поново усмерена ка Украјини, главни противник постизању мировног споразума између Москве и Кијева биће Европска унија.

Тог става је политиколог Александар Павић, који сматра да ће највећа препрека бити европске земље. Разлог је јасан – њима не одговара "дух Енкориџа" и оне сигурно неће подржати решење које би подразумевало уступке Русији.
Трамп је на самиту Г7 у Француској нагласио да Москва и Кијев морају да закључе споразум, а да ће он учинити све што је у његовој моћи да реши сукоб. Открио је и да се састао са Владимиром Зеленским, као и да га очекује још један састанак са лидером кијевског режима.
Павић је у разговору за РТ Балкан навео да ће Трамп из неколико разлога покушати да реши сукоб у Украјини, иако због кијевских спонзора, сумња у његов успех.
Први разлог иницијативе америчког председника, према Павићевим речима, лежи у његовој жељи да се дистанцира од иранске кризе, за коју каже да ће највише зависити не од понашања САД и Ирана, него Израела и Бенјамина Нетанјахуа.
Као други разлог види Трампову жељу да буде означен као миротворац, а не као кривац за наставак непријатељстава. Уосталом, његово предизборно обећање 2024. године било је да ће решити сукоб 24 сата од ступања на дужност.

Међутим, колико је то заиста могуће?
"Трамп је још раније покушао да изврши притисак на Зеленског. Међутим, овде су проблем Европљани, односно Европска унија. Главни је Брисел, као и највеће силе у ЕУ – Немачка и Француска на првом месту, потом балтичке државице које такође заступају тврду линију, а онда и Велика Британија", истакао је Павић за РТ Балкан.
Више пута је у прошлости стизала порука из Москве о жељи за сарадњом, као и о искреној намери да се преговара, ако за то постоји иста намера и друге стране. Међутим, увек је Кијев, подржан западним партнерима, фабриковао разлоге и оптуживао Русију за опструкцију преговора.
Еклатантан пример тога било је писмо Владимира Зеленског упућено председнику Руске Федерације Владимиру Путину.
У њему је шеф кијевског режима предложио окончање сукоба и састанак у "трећој земљи", одбацивши могућност доласка у Москву. У подужем писму објављеном на званичном порталу председника Украјине, наводи се да Кијев не жели "тајни рат" и позива се Русија да изађе из њега.
Понашање глумца из Кривог Рога прати и запаљива реторика европских лидера, измишљање наводних руских претњи, финансирање Украјине науштрб сопствених економија, гажење преко свих принципа међународног права како би се одобрио кредит од заплењене руске имовине, гомилање наоружања и војних система, НАТО вежбе на самој граници са Руском Федерацијом... Примера је много, толико да ће и Трамп имати главобољу.

С друге стране, Кремљ је јасно подвукао црвену линију преко које неће ићи, а која је договорена током састанка Путина и Трампа у Енкориџу на Аљасци, у августу прошле године.
"Оптужили су и Руси, а оптужбе су стигле и из америчке администрације, Европску унију и Велику Британију да минирају споразуме из Енкориџа. Тај споразум не одговара ЕУ и велико је питање да ли ће Трамп хтети да троши превише свог кредита на то или ће рећи: 'Ево, пробали смо, Европска унија је главни кривац што то не може да се спроведе', и да дигне руке од њих", додао је Павић.
Подсетио је да је Трамп већ почео да се дистанцира од ЕУ И НАТО чувеним реченицама да нису били ни од какве помоћи када је Сједињеним Државама то стварно требало и да ће морати да преиспита америчку улогу у Алијанси.
Свестан да не може да превелики притисак стави на Русију, председник САД ће то покушати са Европском унијом.
"Мислим да то тешко може да се изведе. Лидери ЕУ су превише свог кредибилитета – оно мало што им је остало – уложили у наставак рата преко Украјине, а против Русије. Да они пристану, рецимо, да територије Донбаса и Новорусије остану у саставу Русије – за ову садашњу владајућу елиту у ЕУ – мислим да је то немогуће", истиче Павић.
"Генерално је то немогуће и за Зеленског у Украјини. Питање је да ли би га његови неонацистички пријатељи оставили дуго у животу", каже Павић.

У случају да наиђе на отпор Европљана – који га извесно чека – Трамп би могао да "повуче ручну" и остави решавање овог проблема баш онима који га продубљују. Зато је, уосталом, према мишљењу Павића, на самиту Г7 и поновио да "Украјина није његов проблем".
"Ако се Европљани буду и даље противили ономе што се зове 'дух Енкориџа', мислим да Трамп сигурно неће хтети да буде у истом кошу са њима. Јасно ће у том случају рећи: 'Ја сам хтео мир, Москва је хтела мир, ови из Европе не желе мир. И то је огроман проблем, али то није мој проблем'", додаје саговорник РТ Балкан.
Недавно је и помоћник председника Русије Јуриј Ушаков открио да је Путин саопштио Трампу да, ако Зеленски жели да се састане са њим, мора да дође у Москву.
Шансе да се то деси, према речима аналитичара, веома су мале, а чак и када би допутовао у престоницу Русије, то би значило да је притеран уза зид и да је за њега ситуација критична.
"Руско руководство је јасно дало до знања да коначни споразум са Зеленским – а притом, питање је да ли је он уопште легална и легитимна адреса за потписивање споразума – може да дође тек кад се утаначе сви детаљи неког мировног споразума", подсећа Павић.
Он закључује да као што иранска криза највише зависи од тога како ће Нетанјаху да се постави и ко ће моћи да утиче на њега, тако и украјинска криза највише зависи од европских престоница.
"На првом месту од Брисела, Париза, Берлина и Лондона", истиче Александар Павић.






