"Ормуски ефекат": Америка је изгубила рат у Ирану, али се Американцима продаје победа

Рат између САД и Ирана је званично завршен. Након вишемесечних преговора, амерички председник Доналд Трамп и његов ирански колега Масуд Пезешкијан потписали су Меморандум о разумевању (МОУ), борбе су престале, а саобраћај ће се наставити у иранским лукама и кроз Ормуски мореуз.

Управо овај последњи део заслужује више пажње, јер се цео фокус америчких напора током периода преговора свео на то да нафта поново слободно пролази кроз ову уску тачку. Као што је Џејмс Карвел приметио током избора бившег америчког председника Била Клинтона 1992. године, "то је економија, глупане."

Да би елите остале на власти, потребна им је подршка народа на дан избора, а да би добиле ту подршку, потребно им је да се баве пословима новчаника. То је економија, глупане.

Израелска војна авантура завршила се стратешким поразом Сједињених Држава. Иронија је да је главна преговарачка позиција САД – отварање Ормуског мореуза – постојала само због овог рата. Пре него што су САД и Израел починили свој заједнички чин перфидности у фебруару ове године, Ормуски мореуз је био отворен за све бродове и није било транзитних такси које би генерисале приход, пише бивши маринац и аналитичар Скот Ритер за РТ Интернешенел.

Нуклеарно питање, на које је толико нагласка стављено на почетку овог рата, испарило је, замењено симболичним позивањем на здрав разум.

Америчка блокада се такође расипа. Меморандум о разумевању захтева да се она потпуно укине за 30 дана, заједно са отварањем Ормуског мореуза. Зато што је Трампу потребна нафта да би текла. Сада.

Зато што је то економија, глупане.

Ово је "Ормуски ефекат", реалност везана за чињеницу да је иранска контрола над овим стратешким пловним путем оснажила Иран као што ниједно нуклеарно оружје никада није могло. Иран ће заувек бити у позицији да истисне економски живот из света. И америчка војска не може ништа да учини поводом тога.

Док остатак света размишља о геополитичким последицама америчког (и израелског) империјалног прекорачења, обнављање протока нафте из Персијског залива се рекламира као мајсторски потез америчке дипломатије, оличење председничког вођства и резултат америчке храбрости, одлучности и војне снаге.

Наравно, све се ово ради како би се америчка економија (и светска, пошто је данас све међусобно повезано) вратила на прави пут, тако да се до септембра могу генерисати импресивни статистички подаци о економском расту и просперитету за америчку публику која није у стању и/или не жели да постави очигледна питања, попут тога како се повратак економској "нормалности" која је постојала пре него што је Трамп наредио америчкој војсци да нападне Иран сматра добром политиком?

Неизговорени ће остати стварни економски трошкови овог рата – исцрпљивање америчког арсенала прецизно вођене муниције и прекомерни трошкови замене које ће амерички порески обвезници морати да сносе. Милијарде долара уништене и оштећене инфраструктуре широм Блиског истока.

И изгубљени животи – животи америчких војника (релативно мали број) и животи иранског народа (хиљаде, укључујући 165 деце убијене док су похађали школу у Минабу).

Нема времена за морал и здрав разум међу америчким народом. Имају новац за трошење – цене горива су пале, а мора се водити живот вођен потрошњом. Зато што је то економија, глупане.

Ово је "Ормуски ефекат": намерно заглупљивање друштва које више покреће потреба за одржавањем вештачке чауре удобности него потреба за изградњом темеља моралне и правне одговорности.

Јер са одговорношћу долази потреба за одговорношћу, и ниједан Американац неће бити позван на одговорност за срамотан пораз који су САД претрпеле због овог рата.

Уместо тога, америчком становништву ће бити продата непостојећа победа, а да притом неће моћи да пронађу Ормуски мореуз на мапи, а камоли Минаб. Докле год важе услови Меморандума о разумевању, амерички народ ће можда заборавити на цену коју је колективно платио за овај блискоисточни дебакл и уместо тога ће се фокусирати на млаз долара који им је усмерен, као да ово привремено задебљање америчког новчаника симболизује победу једне нације.

"Ормуски ефекат" је врхунски мито за народ који је изгубио свако самопоштовање. Народ спреман да злочине почињене у њихово име затрпа под тепих илузорног економског благостања.

"Ормуски ефекат" је врхунски симбол пада америчког сна, закључује Ритер. Зато што је то економија, глупане.