
Мерцов проблем? Фридрих Мерц главом и брадом

Суочен са огромним политичким притиском, немачки канцелар Фридрих Мерц покушава да убеди Немце да може да оживи привреду, реформише систем социјалне заштите и заустави одлив бирача ка политичким крајностима – Алтернативу за Немачку и Левици, које су током викенда оствариле убедљиве победе на покрајинским изборима.
Ипак, његов борбени јавни наступ често засењује саму поруку коју жели да пренесе. Иронија је у томе што Мерц, када није пред камерама, уме да буде пријатан саговорник који је спреман и да се нашали на сопствени рачун. Његов политички проблем лежи у чињеници да премало бирача икада види ту страну његове личности, пише "Политико".

Критике на рачун Мерцовог понашања више се не тичу само стила. Његов лични наступ наводи се као један од разлога за лош резултат Хришћанско демократске уније (ЦДУ) у Мекленбург-Западној Померанији: први пут у послератној историји странке, нису успели да пређу цензус од пет посто за улазак у покрајински парламент.
Уздржаност, склоност ка конфликтима и недостатак емпатије – то су честе замерке које му се упућују док током сезоне регионалних избора гостује у медијима бранећи своје ставове, при чему понекад само погоршава ситуацију.
Један сусрет раније овог месеца показао се посебно штетним. У телевизијској дебати, педијатар и инфлуенсерка Беа Мершер критиковала је његову политику здравствене потрошње, оценивши је као "нехуману". Мерц јој је љутито одговорио да "претерује", описао лекаре као "кориснике" здравственог система и додао: "Ви сте лекари. Не бисте могли да опстанете без овог здравственог система."
Провере чињеница показале су да је Мерц углавном био у праву када је реч о суштини здравствене потрошње и реформи, али је изгубио битку на плану тона комуникације. Јавност је склона да у оштрим телевизијским дуелима подржи лекаре пре него политичаре.
"Његов проблем је што се са противницима расправља као да су други политичари или чланови управног одбора", рекао је за "Политико" извор који је са њим сарађивао док је био у опозицији. "Он не размишља о томе како све то изгледа гледаоцима који седе на каучу испред телевизора."
Ипак, тврди новинарка "Политика", постоји и један другачији, приступачнији Мерц, ироничан, духовит и шармантан.
Но, Мерцова јавна слика искристалисала се око сасвим другачије личности: формалне, богате и удаљене од онога што осећају многи гласачи. Као бивши корпоративни адвокат и председник немачког огранка компаније "Блек Рок", никада се није посебно трудио да прикрије плодове свог успеха у земљи која више цени када се богатство не истиче у први план.
Годинама је то подразумевало поседовање приватног авиона и склоност ка скупим аутомобилима. Откако је постао канцелар, ублажио је тај стил живота. Парадоксално, због тога можда делује још укоченије, а не опуштеније: Мерц који ужива у животу често је занимљивији од Мерца који се грчевито труди да изгледа као прави канцелар.
Када је под притиском, Мерцов инстинкт је да одговори изношењем више детаља и најавом нових реформи. План од 34 тачке за опоравак Немачке изазвао је подсмех због своје сложености, док је АфД водио оштру кампању против његовог предлога да се старосна граница за одлазак у пензију подигне на 67 година, што им је донело успех на изборима.
Сада мора не само да делује брже, већ и да боље образложи своје ставове: да ће државне реформе отворити нова радна места и учинити пензије одрживим у будућности. Тренутно, многи Немци сматрају да ће им реформе једноставно нешто одузети.
Андреас Редер, водећи немачки политички историчар и демохришћанин који се и сам некада кандидовао за канцелара, одавно је упозоравао да ће Мерцов "заштитни зид" према крајњој десници заказати. Он сматра да је канцеларова стратегија – да настави по старом и нада се да ће реформе на крају дати резултате – осуђена на пропаст.
Он тврди да Мерцу недостаје храбрости да раскине сарадњу са социјалдемократама и спроведе реформе које коче унутрашње тензије у коалицији.
Мерц је имао храбрости и одлучности да се три пута кандидује за лидера ЦДУ-а. Ипак, онај опуштени Мерц, свестан самог себе, какав је у приватном животу, остао је углавном скривен од гласача које сада треба да придобије. Он је вредан и прагматичан канцелар – какав је потребан овој земљи, економском гиганту – и свестан је да су многи од досадашњих оријентира изненада постали неизвесни, наводи Редер.




