Пад Кира Стармера: Зашто је британски премијер постао један од најнепопуларнијих лидера у историји

Британски премијер Кир Стармер напустиће функцију као један од најнепопуларнијих политичара које је Велика Британија имала последњих деценија.

Русија: Нећемо упамтити Стармера ни по чему значајном

Човек који је 2024. године довео Лабуристичку партију до убедљиве победе и окончао 14 година владавине конзервативаца, за само две године успео је да изгуби велики део подршке јавности и сопствене странке.

Стармер је на власт дошао са огромном већином од 174 посланичка места и обећањем промена након дугог периода конзервативне владавине. Међутим, период "политичког меденог месеца" трајао је кратко, истиче се у анализи РТ интернешенела.

Већ месец дана након избора његова нето популарност пала је са плус седам на нулу, док је 52 одсто Британаца у анкети Ипсоса изјавило да земља иде у погрешном правцу. Према подацима "Југова", његова нето оцена популарности износила је минус 48, што га је учинило најнепопуларнијим премијером у новијој историји земље. 

Након што су лабуристи прошле године изгубили 187 места у локалним саветима у Енглеској, на изборима у мају 2026. изгубили су више од 1.400 места, док је партија Реформ УК Најџела Фаража остварила велики успон.

Пораз је био толико тежак да су позиви на Стармерову оставку почели да стижу не само од опозиције већ и из редова његове странке.

Један од главних разлога незадовољства били су економски потези владе.

Након преузимања власти Стармер је саопштио да је у јавним финансијама откривена рупа од 22 милијарде фунти и најавио низ непопуларних одлука.

Захарова се обратила Симоњан: Стармер подноси оставку, има ли шансе у РТ-у?

У пракси је то значило повећање пореза на доходак и дивиденде, веће доприносе за послодавце и раст пореза на имовину. Критичари су указивали да је влада у периоду од нешто више од годину дана уводила нови порез или повећавала постојећи готово на сваких десет дана.

Истовремено, Стармер није успео да ублажи последице економске кризе која је погодила Британију након раста цена енергената и инфлације. Напротив, његова влада покушала је да смањи социјална давања, укључујући и помоћ за грејање пензионерима, што је изазвало снажно негодовање јавности и приморало владу да део мера повуче.

Незадовољство је расло и због питања слободе говора и миграција.

Након антимигрантских нереда 2024. године стотине људи ухапшене су због објава на друштвеним мрежама, док су поједини осуђеници пуштани из затвора како би се ослободио простор за притварање учесника нереда и њихових симпатизера. Критичари су Стармера због тога називали "двоструким Киром", тврдећи да се више бави контролом јавног говора него озбиљним криминалом.

Посебно осетљиво питање постала је политика према Палестини.

Иако је касније подржао прекид ватре у Гази и решење две државе, Стармер је у почетку стао уз право Израела да спроводи строге мере у Појасу Газе.

Додатне критике изазвало је проглашавање покрета "Палестинска акција" терористичком организацијом, као и хапшења демонстраната који су га подржавали. Ови потези довели су до губитка подршке дела левичарских и муслиманских бирача.

Ко је Стармеров наследник: Два пута безуспешно покушао да преузме странку, сада преузима владу

Стармерову позицију додатно је ослабио и скандал повезан са Питером Манделсоном, његовим некадашњим изаслаником у Сједињеним Америчким Државама.

Манделсон је смењен након што су у јавност доспеле информације о његовим везама са осуђеним сексуалним преступником Џефријем Епстином. Афера је покренула питања о процени људи које је Стармер постављао на високе функције и додатно нарушила поверење јавности.

У спољној политици Стармер је остао чврст савезник Украјине и један од најгласнијих критичара Русије, али та позиција није донела политичке поене код бирача који су били много више забринути због животног стандарда, миграција и стања јавних служби.

Многи аналитичари сматрају да пад популарности није последица само конкретних политичких потеза већ и Стармеровог личног имиџа.

Често је описиван као нехаризматичан, дистанциран и неспособан да инспирише бираче. Управо због тога све је више лабуристичких политичара који верују да би промена лидера могла да омогући странци да поврати изгубљену подршку.