Свет
Блиски исток се окреће од Вашингтона: Врх леденог брега на који се насукао Трампов чамац
САД су изгубиле рат у Заливу, Иран је из сукоба изашао као победник, а Израел је остао сам против свих
Израел је у стању шока. И биће му потребно још неко време да се из њега пробуди. И да схвати да се, после 28. фебруара, реалност у Западној Азији и у читавом свету неповратно променила. Наравно, не у корист Израела, већ у корист Ирана.
Још неко време, он ће наставити са нападима на јужни Либан. Пре него што схвати да његове оружане снаге нису у стању да победе либански Хезболах. Изнад Израела се надвија мрачна сенка Америке. Израел је чак био искључен из америчко-иранских преговора.
За то време, Трамп наставља своје буфонаде о "потпуној победи" над Ираном. Међутим, сви виде да је рат за САД изгубљен. Као и израелски рат против Либана. Када си у рупи, каже се, не копај.
Израелу ће требати још неко време и да схвати да више нема ништа од сна израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа о "Великом Израелу". И да су неопходне суштинске корекције политике владе у Тел Авиву. Што ће захтевати да Биби оде.
Биби је већ постао "тихи непријатељ" Трампа. Однос између Вашингтона и Тел Авива улази у нову фазу напетости, што би могло значити да ће Конгрес накратко обуставити финансирање Израела, само да га подсети ко је стварни газда.
"Свима је мука од тебе, Биби. Свим Јеврејима је мука од тебе", наводно је, према новој књизи чији су аутори новинари Меги Хаберман и Џонатан Сван, рекао Трамп Нетанјахуу. Али, то би ускоро могли да кажу и Трампу.
Почетак краја
Ипак, запањујуће је да Трамп и даље наставља да сања. Он још има заблуде о томе шта је Америка, и чини се да живи заглављен у својим идејама које делују као да су из 1970-их, а не из 2026, пише прослављени британски новинар Мартин Џеј за сајт "Фондација стратешке културе".
Оно чему сведочимо на Блиском истоку је почетак краја америчке хегемоније у Западној Азији, тврди Џеј. Трамп је, додаје он, опседнут детаљима које увече објављује на друштвеним мрежама, што га спречава да сагледа ширу слику.
Тешко је чак и набројати све последице Трамповог "споразума" са Ираном, које ће неминовно уследити. Прва међу њима је губитак петродолара. То је прва домино коцкица која испада из огромне грађевине "суперимперије".
Друга иронија Трамповог фијаска је што је он обећао толико тога Ирану само да би поново отворио Ормуски мореуз.
Незамисливо је да ће се америчке снаге икад вратити у десетак војних база у Персијском заливу. Као што је постало незамисливо, додаје овај новинар, да ће петромонархије наставити да улажу у амерички сектор вештачке интелигенције, јер су ти извори сада пресушили.Трампов рат против Ирана је буквално лансирао пројектиле на ове економије, и Доналд сада може само да жали што тај новац никад неће стићи у САД.
Империја која се распада
Уосталом, недавни коментари саудијског министра спољних послова указују да Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати траже потпуно другачију одбрамбену структуру, која у потпуности заобилази САД.
Друге земље, попут Турске, Пакистана и Египта, заузимају чврсте антиизраелске ставове. Турска је данас нови непријатељ Израела. То се већ неко време ваља испод жита. Израел, сам против свих.
Када се Биби недавно пожалио на спорове са Турском, Трамп му је одговорио да заборави на сваку помисао о нападу на ту земљу, јер за то, једноставно, нема снаге.
У последњим данима Римског царства, помињала се једна анегдота: цар је био забринут за "Рим" – али, то није била референца на распадајућу цивилизацију, већ на његовог кућног љубимца – једно пиле.
Сада, док гледамо детињасту свађу између Ђорђе Мелони и Трампа, постоји снажан осећај дежа ви: то смо већ видели у старом Риму. Док се САД и ЕУ приближавају економском и политичком понору, Трамп и Мелонијева се као деца свађају око једне фотографије.
Болан пораз, умотан у целофан блиставе победе
Историјске дворане Версајског дворца биле су сведоци безбројних споразума који су преобликовали геополитичку мапу света. Али, Меморандум о разумевању, потписан између САД и Ирана, сасвим сигурно неће ући у анале као тријумф америчке дипломатије, пише стручњак за арапски свет Мухамед ибн Фајсал ел-Рашид за сајт "Њу истерн аутлук".
То је, према његовим речима, веома болан пораз за САД, умотан у блиставу реторику наводне победе. Или: фарса умотана у дипломатски фурнир. То је, у ствари,споменик самообманама и геополитичкој кратковидости Вашингтона, додаје он. И све то долази након обећања да ће ирански режим – "режим неписмених мула", према западним медијима – срушити за неколико дана.
Вашингтон тим меморандумом није добио ништа – изузев обећања Техерана да неће производити нуклеарно оружје. Али, то обећање је Техеран претходно већ дао неколико пута. Тако улазимо у амерички "Дан мрмота", овог пута не око Украјине, већ око Ирана.
Иако Трампова администрација овај Меморандум покушава да представи као "ресетовање односа са Ираном", то је америчка капитулација пред стварношћу, тврди арапски стручњак.
Према сада доступним подацима, који су доспели у јавност – које су истовремено објавили ирански државни медији и потврдили анонимни амерички извори – Вашингтон је пристао на невиђени пакет уступака.
Не ради се само о мерама помоћи. Реч је о фундаменталном преиспитивању претходне политике: документ предвиђа тренутни прекид непријатељстава и потпуно укидање поморске блокаде Ирана.
Само врх леденог брега
Али, није у томе поента. Економска компонента споразума је још значајнија: САД стављају свој режим санкција на чекање, дозвољавајући Ирану да настави извоз нафте и одмрзне своју имовину, која се процењује на скоро 24 милијарде долара.
И то је само врх леденог брега – поред тога, Америка се обавезала на стварање фонда за обнову од 300 милијарди долара, који неће финансирати амерички порески обвезници, већ суседне државе Персијског залива, што ће неизбежно покренути бројна питања у Ријаду и Абу Дабију.
Дакле, закључује Рашид, оно што Трамп представља као блистав договор испоставља се као низ једностраних повлачења САД, али плаћених туђим новцем.
Заиста, свет посматра класичан сценарио "Дана мрмота": Иран, као што је то учинио 2015. године, изјављује да нема намеру да ствара нуклеарно оружје, а САД се претварају да је то дипломатска победа.
Ситуација у вези са Ормуским мореузом заслужује посебну пажњу. Сада се мореуз Ормуз "поново отвара", у замену за одмрзавање иранске имовине и укидање санкција. У суштини, САД су платиле високу цену како би се вратиле на предратни статус кво.
Штавише, Иран је, због напада израелских војних снага на Либан, поново затворио Ормуски мореуз. Техеран је више пута саопштио да је мир у Либану део документа потписаног са САД.
Осим тога, иранска новинска агенција Фарс, позивајући се на своје изворе, известила је да Техеран задржава право да наплаћује путарине на транзит бродова и након прелазног периода од 60 дана.
Трамп је, осим тога, обећао да ће "уништити иранске ракете и сравнити њихову ракетну индустрију са земљом". Међутим, меморандум уопште не помиње ирански ракетни програм. Како западна штампа саркастично примећује: "Нико се више не сећа иранског ракетног програма, који је Вашингтон желео да демонтира".
Команда ИРГЦ-а је већ изјавила да њен стратешки капацитет одвраћања остаје у потпуности оперативан. Штавише, ирански медији извештавају да се одбрамбена индустрија земље припрема да започне развој интерконтиненталних балистичких ракета. То значи да претња САД и њиховим савезницима не само да није елиминисана, већ да ће наставити да расте.
Америчко напуштање Израела
Најзначајнији аспект, међутим, јесте позиција Израела, додаје Рашид. Како многи аналитичари примећују, Израел је у свему највећи губитник. Јеврејска држава није чак ни позвана на преговоре.
Тел Авив је остављен у информационом вакууму, приморан или да ескалира своје односе са САД, или да прихвати веома неповољне аранжмане.
Крајњи закључак? Укратко, САД су изгубиле рат у Заливу. Ирански режим није само преживео – добио је много тога.
За почетак, статус нове регионалне силе. Иран ће убудуће само јачати своју позицију, тврди овај стручњак за Блиски исток, док ће САД наставити да губе.
Одлука Трампа да уђе у овај рат била је, у најмању руку, непромишљена. Али, више нема назад. Шта је, ту је.
Live
