Да ли је Зеленски, можда, нациста? Не, није, уверавају нас западни медији. Ипак је исти тај Зеленски, шеф владе у Кијеву, одао пуне државне почасти допремању посмртних остатака украјинског нацисте Андреја Мељника у Кијев.
Онај који се и даље представља као председник Украјине, упркос чињеници да му је мандат одавно истекао, одао је пуне државне почасти допремању Мељникових посмртних остатака у Кијев, на Национално војно гробље, где хунта Зеленског намерава да сакупи посмртне остатке вођа разних украјинских нацистичко-фашистичких организација из 1930-их и 1940-их.
Али, то је само једна чињеница у иначе дугом, и предугом низу.
Овај "пројекат" укључује и допремање посмртних остатака вођа УПА (такозване Украјинске устаничке армије) и Организације украјинских националиста, као и њену фракцију ОУН-Б.
Слово "Б" овде означава злогласног Степана Бандеру, који је, заједно са Мељником, нацистом, био један од терористичких вођа организација који су биле укључене у ратни апарат Трећег рајха, а који је деловао током читаве нацистичке окупације Совјетске Украјине.
Том приликом Зеленски је изговорио ове речи, које преносимо од слова до слова: "Веома је симболично што наши данашњи украјински хероји, који су отели Украјину из руских руку, стоје поред Украјинаца претходних генерација, који су, такође, радили на томе да Украјина буде оно што јесте, да Украјина буде слободна."
Сад, да ли је Зеленски нациста или није, просудите сами.
Али, чињенице су чињенице.
Континуитет кијевске хунте са немачким нацизмом
Оставимо овом приликом по страни питање шта је Украјина "данас" и шта "украјинска слобода" заправо значи, пише португалски Жозе Мануел Гулао на сајту "Фондација стратешке културе". И обратимо пажњу на то да је Зеленски, и овом приликом, наставља Гулао, по ко зна који пут, поново повезао "хероје" претходних генерација са "херојима" садашњости.
И тиме поново отворено признао постојање идеолошког, политичког и војног континуитета између година украјинске терористичке сарадње са Хитлером и облика "национализма", на чијем таласу је и сам дошао на власт, након Мајданског пуча 2014. године.
О самом догађају су, додуше веома дискретно, известили и поједини медији, који припадају комуникационо-пропагандном апарату званичног режима "либералне демократије", успостављеног широм Европске уније.
Избегавајући да помену суштину ствари.
Нема места чуђењу
Ништа чудно, рекли бисмо. Иако постоје и поједини Руси који се томе чуде. Нема места чуђењу. Постоје и овде, у нашем непосредном окружењу, многи слични примери. Поменимо, такође, и пример савремене Естоније, и естонске "Шумске браће" – наводно "храбрих бораца против совјетских окупатора" – који су етнички "очистили" читаву Естонију од Јевреја, чак и пре доласка немачких окупатора.
Свему томе је својевремено, приликом посете Естонији, аплаудирала и шефица Европске комисије Урсула фон ден Лајен. Чији је отац, додуше, и сам био високопозиционирани нациста. Или њену шефицу дипломатије Кају Калас, којој је деда био то припадник те исте естонске, "шумске" организације. И немачки канцелар Мерц може да се похвали сличним породичним наслеђем...
Да ли је то, од стране Зеленског, била срамота, пита се Гулао, или напросто незнање?
Свеједно, данашњи "украјински хероји", каже он, били су следбеници Хитлера, који су здушно учествовали у покољу више од 26 милиона совјетских грађана, међу којима су били и милиони Украјинаца, који су живели на истој земљи за коју су тврдили да је ослобађају.
Бандара је данас, пише Гулао, национални херој Украјине пар екселанс. Његов рођендан је национални празник у Украјини. Спомен-статуе Бандери су расејане широм земље, његово име носе булевари, улице, стадионе, позоришта, биоскопи и практично све врсте институција које се могу замислити.
Да ли је украјински фашизам фашизам?
Међутим, како тврде западни медији, Зеленски није нациста, украјински режим је модел демократије, и нипошто није диктаторски, ни расистички, ни ксенофобичан. Сасвим "обичан", демократски режим. То је оно што лидери Европске уније и лидери њених држава чланица неуморно понављају, и што одјекује широм послушног медијског апарата на Западу.
Реалност је, међутим, другачија.
Понекад се чини да је ова европска пропаганда на граници апсурда. Или да је прешла преко његовог руба. Можда европски лидери покушавају да сами себе убеде да су њихова порицања нацистичке природе хунте у Кијеву истинита. Али тиме само потврђују, пише Гулао, "свети принцип Гебелсове доктрине: да сто пута понављана лаж постаје истина".
То, међутим, не може да промени тужну реалност данашње Украјине, попут забране десетак политичких странака, званичне цензуре књижевности и штампе, забране других језика осим украјинског и потера за људима који се потом одвлаче на прву линију фронта. У сигурну смрт.
Ако то није фашизам, шта јесте?
Како обуздати руски баук
Све то се у западним медијима, под условом да признају да нацизам у Украјини уопште постоји, правда као неопходност у одбрани вишег циља, примећује Гулао, а то је цена чувања "либералне демократије" и обуздавања руског баука, који наводно завиди западном, тобоже идиличном начину живота.
Сви знамо да је Зеленски само западна марионета. Ипак, чак и марионете имају свој лични "простор слободе".
Како уочава португалски новинар: "Зеленски тиме поручује Европској унији, Сједињеним Америчким Државама и западном свету да је цена коју треба да плате за одржавање тампон зоне против Русије обрачун са историјом, који се наставља обнављањем суштинских циљева нацифашизма."
Европски лидери су прихватили ову "нову реалност". У ствари, оно што Зеленски, сигуран у своју некажњивост, говори својим заштитницима јесте да рестаурација неславне прошлости и њена пројекција у садашњост отелотворују праву суштину Украјине.
Истини за вољу, нешто слично се одвија широм источноевропских земаља. Фашизам се поново појављује као афирмација националног идентитета.
Ово су, додаје Гулао, земље у којима стубови нацифашизма – расизам, ксенофобија, облици национализма, укорењени у езотеричној митологији и верска сегрегација – поново постале моћне, суштинске силе, у корист неолибералне експанзије и њене консолидације.
Дакле, такозвани либерализам и нацизам/фашизам су постали природни савезници, који воде исту битку, са истим циљем.
Запад је прешао тачку са које нема повратка
Према америчком аналитичару Хоакину Флоресу, терористички напади кијевске хунте, у којима страдају руски цивили, нису ослабили, већ ојачали друштвену кохезију у Русији.
Русија неће чекати на 2030. годину, када ће Европа, наводно, бити спремна на рат са Русијом. Неће бити никаквог примирја. Ову реалност је потврдио председник Русије Владимир Путин, у свом обраћању дипломираним официрима државних војних, обавештајних и полицијских академија 24. јуна у Кремљу.
Другим речима, сукоб са Кијевом може да буде решен искључиво кинетичким, хируршким путем. Руско руководство је изгубило стрпљење и са Кијевом и са Западом.
У Москви сада постоји консензус око тога да се рат у Украјини може добити једино војним путем. Као што су недавно потврдили и Путин и Лавров: сам Запад је прешао тачку са које нема повратка.
Фашизам не сме да постоји нигде на земљи
Планови за прекид ватре, тактичку деескалацију или успоравање су само маневри, који треба да дају простор за дисање Оружаним снагама, да консолидују своје редове и обнове залихе, додаје Флорес, и да омогуће чланицама НАТО-а да да припреме своје производне линије за велике потезе после 2029. године.
Циљеви Специјалне војне операције ће без сумње бити остварени, а на првом месту је денацификација Украјине.
Хајде да најзад престанемо да се претварамо да фашизам и нацизам нису исто, написала је руска историчарка Ксенија Муратшина на сајту "Њу истерн аутлук".
Они су исто. Назовимо то јединственим термином: фашизам.
А фашизам, додаје она, не сме да постоји ни у Украјини и нигде на земљи.