Како расплести кијевски Гордијев чвор: Ко жели мир, а ко наставак сукоба у Украјини

Вашингтон можда жели мир у Украјини, али не зна како да га постигне. С друге стране, нема ништа ни против тога да се сукоб настави, али туђим рукама и туђим новцем. И да при том понешто заради

Многи (про)западни аналитичари били су изненађени када је Кристијан Шмит, високи комесар Европске уније који је готово пет година управљао Босном и Херцеговином, поднео оставку. За многе Србе из БиХ, Шмит је био само хибридни нуспродукт нацистичке, аустроугарске и неофашистичке идеологије – прилично неуспела комбинација, бесмислена форма.

Шмит, који у Републици Српској није био признат за високог представника, изјавио је да је одлуку да се повуче са те функције донео због "огромног и изненађујућег" притиска из САД.

Његов главни противник био је Милорад Додик. "Пре неког времена, на конференцији за новинаре са руским министром спољних послова, назвао ме је гаулајтером. Један од његових људи, који је министар овде у Босни, послао ми је СС кацигу...", рекао је Шмит.

У ствари, Шмит је, како каже Емир Кустурица, био само "нови (Оскар) Поћорек" – бивши аустроугарски генерал, гувернер Босне и Херцеговине и командант аустроугарске Балканске војске на почетку Првог светског рата. Био је главни архитекта аустроугарских војних операција против Краљевине Србије 1914. године, које су убрзо доживеле потпуни слом. 

Трамп одустаје од рата у Придњестровљу и Босни и Херцеговини

У ствари, Трамп је ускратио подршку Шмиту, пише познати француски публициста Тијери Мејсан на сајту "Волтернет". За то време, његов бивши секретар за националну безбедност, генерал Мајкл Флин, организује америчке инвестиције у Републици Српској.

Трамп је почео да повлачи трупе из Европе и одустаје од рата који је Пентагон планирао да прошири на Придњестровље и Босну и Херцеговину, тврди Мејсан. Најавио је да ће повући најмање 5.000 војника из Немачке. С друге стране, руски председник Путин је декретом доделио руско држављанство сваком пунолетном становнику Придњестровља који то затражи.

Ови догађаји указују на то да САД желе мир у Украјини, који признаје целу Новорусију као руску, додаје познати француски публициста. То је, наравно, и историјски и културно оправдано. За сада, сматра Мејсан, руске снаге немају намеру да ослободе Одесу. Међутим, будући мировни споразум би то могао да призна.

Промене теку споро, али се ипак дешавају. Компромис постигнут између Трампа и Путина 15. августа прошле године у Енкориџу, где се разговарало о постизању мира у Украјини, додаје он, још се није материјализовао.

Зашто?

Вашингтон није успео у томе, јер је хтео да и даље продаје оружје Европљанима. Због интереса америчког војно-индустријског комплекса.

Тресла се планина, родио се миш

Препреке нису оне које је нова администрација у Вашингтону очекивала, тврди француски новинар: Украјина (у ствари, хунта у Кијеву) одбија да сарађује, Немачка и Британија се отворено припремају на рат са Русијом. То је, између осталог, показала посета британског краља Чарлса Трећег Трампу – Чарлс је тражио од Трампа да се поново укључи у рат у Украјини.

Вашингтон можда жели мир у Украјини, али не зна како да га постигне. С друге стране, нема ништа ни против тога да се рат настави, али туђим рукама и туђим новцем. И да при том понешто заради.

У међувремену, десиле су се неке битне ствари. Прва међу њима је Трампова посета Пекингу, која је, и на Истоку и на Западу једногласно оцењена као потпуни промашај.

Тресла се планина, забележио је један западни аналитичар, али родио се миш.

Шта повезује Кину и Русију

Трамп је, у најмању руку, признао свом колеги Си Ђинпингу, да му је раван. Још од Другог светског рата, сваки амерички председник се сматрао супериорнијим од других, јер је био најмоћнији и најбогатији, додаје Мејсан.

Супротно томе, из кинеске перспективе, Си Ђинпинг себе сматра равним не само Трампу, већ и сваком од својих колега. Кинези једноставно не верују у то да вас поседовање већих ресурса чини супериорнијим, подвлачи француски публициста, и додаје: "Овај концепт хијерархије између држава је чисто западњачки."

Много значајнији догађај је то што је, већ следеће недеље, председник Русије Путин посетио Пекинг. Западни коментатори су тврдили да Кинези држе Русе као таоце. Али, то само показује потпуно неразумевање њиховог односа, пише он, јер то није производ њихових интереса, већ њихове заједничке историје.

Свако је до сада могао да научи нешто из понашања западњака. Други светски рат био је за Русију покушај истребљења Словена, додаје Мејсан, свих Словена, а не само Руса.

Кина је имала слична искуства са јапанским империјализмом (фашизмом). О томе сведоче кинеске жртве, које се мере у милионима. И Кинези и Руси су закључили да им се могу одупрети само ако остану уједињени.

Зато је апсурдно америчко очекивање да се понови оно што су урадили Ричард Никсон и Хенри Кисинџер урадили 1972. године: раздвајање две државе.

Раздвоји, па владај.

Такозвано немачко уједињење је само илузија

И овде, супротно ономе што верујемо, тешкоће нису тамо где их ми видимо. Три главне препреке на путу до мира, трајног мира у Украјини су, тврди Мејсан признавање нацистичке идеологије садашње владе у Кијеву и денацификација Украјине; признавање недемократске природе поновног уједињења Немачке и независности Источне Немачке; и, на концу, признавање антируске опсесије Британије и демонтажа европске одбрамбене уније пре него што се она дефинитивно формира.

Међутим, као што је недавно изјавио Дмитриј Медведев, потпредседник Савета безбедности Руске Федерације, поновно уједињење Немачке је само илузија. Западни Немци никада о томе нису питали Источне Немце. Према међународном праву, поновно уједињење је неважеће, подвлачи Мејсан.

Уосталом, савезни избори 2025. године довели су до супротних резултата у бившој Западној и Источној Немачкој. Западни Немци су гласали за ЦДУ или СПД, док су Источни Немци гласали за АфД.

То је једини разлог зашто су прве две странке класификоване као "демократске", а трећа као "крајње десна".

Канцеларија ЦИА у украјинском парламенту

Западне силе и даље тврде да је у корену сукоба у Украјини покушај анексије и почетак ширења Русије на Запад. Али, Москва није извршила инвазију на свог суседа, већ је само спровела Резолуцију 2202, коју гарантује Савет безбедности.

Тврдити да је Русија извршила инвазију на Украјину је напросто апсурдно, констатује Мејсан, јер сви знамо да је Русија интервенисала да би окончала геноцид, у складу са резолуцијом СБ.

Осим тога, садашња украјинска влада је нелегитимна. Мандат Зеленског је одавно истекао. Свака три месеца он продужава ванредно стање, које нема никакву другу сврху осим да спречи нове изборе. Он је експозитура Запада, нека врста Кристијана Шмита. Или, нови Поћорек. Послушни кловн.

Врховна рада (украјински парламент) је подједнако проблематична. Само трећина чланова учествује на заседањима. Чиме се баве ти посланици и да ли су још увек у Украјини?

Сви закони које изгласава Рада су такође нелегитимни. На пример, Рада је изгласала закон о уништавању сто милиона књига – на основу тога што су их потписали руски аутори или их штампали у Русији, без обзира да ли су у питању савремени аутори или књижевни класици.

Такође, овај парламент је забранио главну цркву у земљи и све опозиционе странке. Штавише, унутар саме Раде постоји канцеларија ЦИА, која израђује све законе. Присутни чланови их једноставно ратификују.

На власти у Кијеву је заправо клептократија, повезана са оном у Бриселу. Сви они енормно профитирају од сукоба у Украјини, и зато њихов циљ није окончање рата, већ његово настављање, по сваку цену.

Украјини следи денацификација

Примарни захтев Русије је денацификација Украјине. То је председник Путин изјавио када је покренуо Специјалну војну операцију.

Из руске перспективе, ово је неоспорно. Оно што данас дефинише идентитет Руске Федерације, сматра француски публициста, није сећање на Катарину Велику, већ на совјетску борбу против нацизма, а циљ нацистичке идеологије био је уништење целокупног словенског становништва, као што је објашњено у "Мајн кампфу".

Ипак, нелегитимна администрација Зеленског одбија денацификацију. Данас постоје бројни споменици који величају нацисте и њихове сараднике, "фундаменталне националисте", каже Мејсан, и додаје: "Историју Украјине су у потпуности преписали ти 'националисти', уз помоћ британског МИ6 и америчке ЦИА, након Другог светског рата."

Ова пропаганда има за циљ да нас наведе да поверујемо да су се "бандеровци" борили против нациста, што је апсолутно нетачно. Како пише Мејсан: "Не, бандеровци су били нацисти."

Тај "фундаментални национализам" – у ствари, бандеровштина – претворио је Украјину у земљу 404. Земљу коју је напустила половина њеног становништва. Земљу без индустрије, без привреде... Земљу без председника и без скупштине. Рећи да таква Украјина побеђује је цинизам првог реда.  

За то је одговоран Запад, који су је гурнули у рат са Русијом. Сви ти Мерцови, Стармери, Макрони заслужују неки нови Нирнберг. О новим бандеровцима да не говоримо.