Пекинг и Техеран пркосе Западу: Раиси иде у посету Си Ђинпингу

На позив кинеског председника Си Ђинпинга ирански председник Ебрахим Раиси боравиће у посети Кини од 14. до 16. фебруара. Ово је важна посета за обе земље, a ирански народ очекује много, наводи је "Глобал тајмс".

Очекује се да ће Кина и Иран потписати више споразума о сарадњи који би даље проширили стратешко партнерство две земље.

У сусрету са Раисијем у Самарканду прошле године, Си је казао да Пекинг на кинеско-иранске односе гледа из стратешке и дугорочне перспективе. Иранска влада је такође саопштила да ће ова посета имати економски, политички и стратешки значај.

Као две древне цивилизације у Азији, Кина и Иран су сада важне индустријализоване силе и произвођачи енергије. Две земље су економски веома комплементарне и обе имају снажну жељу за развојем, а развојне потребе двеју земаља су веома компатибилне у многим областима, наводи "Глобал тајмс", близак Комунистичкој партији Кине.

Кина је дуги низ година највећи трговински партнер Ирана, док је Иран једно од најважнијих тржишта за кинеско уговарање прекоморских пројеката и извоз комплетне опреме и технологије.

Са друге стране, Иран је важна земља у процесу кинеског развоја иницијативе Појас и пут, а Кина је циљни партнер иранске политике "погледа на исток". Потенцијал за будућу сарадњу две стране је огроман, оцењује "Глобал тајмс".

Развој кинеско-иранских односа има снажну покретачку снагу, па се може рећи да је посета председника Раисија Кини веома прижељкивана.

Ипак, Запад не гледа благонаклоно на овај сусрет, имајући у виду да је Иран и даље под строгим санкцијама САД, а Кина је главна мета америчког стратешког потискивања.

Према писању "Глобал тајмса", јавно мњење САД и Запада оцењује да су и Кина и Иран супротстављени САД, тврдећи да ће сарадња између две стране "ослабити настојања Вашингтона да се Иран изолује". 

Многа достигнућа кинеско-иранске сарадње последњих година остварена су превазилажењем мешања и саботаже Вашингтона. Можда ће бити тешко побољшати ову ситуацију у кратком временском периоду, али ван америчко-западног блока и његовог утицајног круга, постоји огроман простор и потенцијал за сарадњу између земаља, укључујући Кину и Иран.

У том смислу, продубљивање сарадње Кине са Ираном такође има обележје антихегемоније. И Кина и Иран подржавају независну спољну политику, чврсто бране принцип немешања у унутрашње ствари у међународним приликама и штите заједничке интересе земаља у развоју.

Ово је погодно за промовисање мултиполаризације и разноврсног развоја света, и у складу је са општим трендом времена, оцењује "Глобал тајмс" и додаје: "Ако се неко осећа као мета у овом процесу, онда прво треба да размисли да ли је превише себичан".

Под потезима Вашингтона, међународна структура се дели и реструктурира, уз поновно појављивање опаког тренда формирања блокова, што незападни свет доводи у тешку ситуацију и поново се суочава са историјским изборима.

Током Хладног рата, многе земље у развоју одбиле су да се придруже блоковској конфронтацији и покренуле су Покрет несврстаних (НАМ) да би оствариле независни, аутономни принцип деловања.

Данас две трећине чланица УН су биле чланице "несврстаних", а око 55 одсто глобалне популације живи у тим земљама. Ово је главна политичка снага коју САД и западно јавно мњење намерно игноришу.

Кина је природни партнер "несврстаних" и увек је делила судбину са великим бројем земаља у развоју, подржавала је исправан концепт правде и интереса и промовисала систем глобалног управљања у праведнијем и разумнијем правцу.