Свет
Шта показују анкете: Зашто се Европљани не осећају безбедно и не верују САД
Истраживање је показало да би за 40 одсто испитаника било прихватљиво да се њихова земља ослони на Европу када је реч о војној помоћи, док је само 14 посто било отворено за помоћ земаља ван Европе, попут САД
Европљани све више желе да се ослоне на себе, а не на Сједињене Америчке Државе када је реч о одбрани, али постоје озбиљне сумње да ли је то могуће, показују резултати анкете коју је наручио портал "Политико".
Истраживање спроведено током јуна у 24 земље Европске уније показало је да би за 40 одсто испитаника било прихватљиво да се њихова земља ослони на Европу када је реч о војној помоћи, док је само 14 посто било отворено за помоћ земаља ван Европе, попут САД.
"Европљани се осећају мање безбедно и верују да су САД мање поуздане. Да ли то подразумева и спремност да се суоче са неким од акутних компромиса које ће подразумевати аутономнија европска одбрана, а посебно потреба за већим инвестицијама које нису нужно усмерене на фирме у њиховој земљи, остаје отворено питање", рекао је директор анкетне компаније "Паблик Фрст" Ананд Менон.
Грађани ЕУ подељени су око питања способности Европе да их брани, при чему је 41 одсто рекло да је спремна за то, док је 43 одсто рекло да није. Постоје још веће сумње у вези са националном одбраном, где 58 одсто испитаника сматра да њихова земља није спремна да се брани, а само 27 одсто мисли да јесте.
Анкета долази у тренутку када администрација председника САД Доналда Трампа доводи у питање гаранцију колективне одбране НАТО-а, прети да ће анектирати данску територију Гренланд, и истовремено смањује обим америчких војних средстава доступних НАТО-у и повлачи део трупа из Немачке.
Бела кућа врши притисак на европске земље да потроше више на одбрану, као и да преузму већи део конвенционалног одбрамбеног терета континента, наводи "Политико". То ће вероватно бити тема на самиту НАТО-а следеће недеље у Анкари.
Упркос сумњама у посвећеност САД, већина европских земаља и даље купује кључне системе наоружања од Америке и ослања се на кључне америчке капацитете попут обавештајних података, сателита у орбити и снабдевања горивом у ваздуху.
Међутим, 46 одсто испитаника сложило се да европске земље треба да производе сопствену војну опрему, чак и ако то повећава трошкове.
Становници земаља на првој линији фронта близу Русије, укључујући балтичке државе, Румунију и Бугарску, су међу онима који су изразили највеће сумње у своју способност да се бране без спољне помоћи. Владе тих земаља снажно подржавају НАТО и већина жели да САД задрже трупе у Европи.
Финска је била изузетак, са великом већином од 76 одсто анкетираних који су уверени да је њихова земља спремна да се брани.
У 18 земаља, већина испитаника је рекла да је у реду да се њихова земља ослања на Европу како би осигурала довољно јаку војску за одбијање напада.
Финска, Француска, Пољска, Бугарска, Румунија и Грчка биле су једине земље у којима је већина испитаника рекла да би њихове земље требало да буду у стању да се боре саме.
Европска унија има ограничене одбрамбене моћи, али покушава да наведе земље чланице да финансирају и заједнички купују оружје како би се превазишла фрагментацију у војној индустрији.
Програми које финансира ЕУ, као што је програм САФЕ кредита за оружје од 150 милијарди евра, ограничавају учешће земаља које нису чланице Уније, због чега САД негодују.
Live
