Тензије на северу: Спрема ли НАТО нови фронт против Русије | Дан увече

Финска укида забрану за размештање нуклеарног оружја, Литванија размишља да је следи, а Америка, по писању "Фајненшел тајмса", већ рачуна нове нуклеарке у Европи. Балтик постаје буре барута.

Фински председник Александар Стуб крајем прошле недеље је потписао промене закона којима је озваничено укидање забране размештања нуклеарног оружја на територији те нордијске земље. Власти у Хелсинкију ту одлуку су донеле три године након контроверзне одлуке о приступању НАТО-у, након више деценија вођења неутралне спољне политике.

Русија ће предузети неопходне мере као одговор на укидање забране нуклеарног оружја у Финској

Приступање Финске том блоку довело је до подизања тензија са Русијом, са којом та земља дели границу дужине 1.340 километара.

Научни сарадник на Институту за европске студије др Алекса Филиповић је рекао у емисији "Дан увече" да је парадоксално то што је Финска постала чланица НАТО-а, да би наводно повећала своју сигурност, јер је на тај начин заправо смањила своју безбедност, док је пуковник у пензији Србобран Радић казао да је Финска брзоплето прихватила да се позиционира као неко ко ће бити ударна песница са циљем развлачења руских снага на територији њених источних граница

Фински министар одбране Анти Хаканен раније овог месеца је рекао да забрана распоређивања нуклеарног наоружања, која датира из доба Хладног рата, није компатибилна са чланством Финске у НАТО-у, као и да ће измене закона допринети "потпуном коришћењу нуклеарног одвраћања" које поседује НАТО.

Сличне промене законског оквира најављене су и у Литванији.

Почетком месеца, британски "Фајненшел тајмс" објавио је да Сједињене Државе разматрају размештање додатних нуклеарних капацитета у Европи, како би "уверили европске савезнике да смањење броја конвенционалних снага у Европи неће слабити безбедносне гаранције".

У међувремену, тензије на простору Балтика настављају да расту. Упади украјинских дронова на територију три балтичке републике последњих месеци постају све чешћи, а владе две од три државе – Летоније и Литваније – пале су у претходних неколико месеци.

О опасној игри коју играју балтички лидери сведочи и признање саветника естонског председника за националну безбедност Мадиса Рола да Талин помаже Оружаним снагама Украјине у нападима на Санкт Петербург. Он је то рекао у разговору са руским пранкстерима Вованом и Лексусом, који су му се представили као секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине Рустем Умеров.

Као одговор на све агресивније понашање Финске, Естоније и Летоније, Русија је донела о одлуку о затварању више железничких граничних прелаза са тим државама.

Радић: САД имају скривене намере у дијалогу са Русијом

Пуковник у пензији Србобран Радић је указао да је већ дуже време познато да Американци блефирају.

Кремљ: Планови о испоруци нуклеарног оружја Кијеву се граниче са лудилом

"Они су покушали на разне начине да анестезирају Русију, да се на неки начин примакну, да се поставе као неко ко је вољан да се дође до мировног споразума између Русије и Украјине, а све под једним кишобраном скривених идеја и замисли којих се они никада неће одрећи, а то је да изазову побуну у самој Русији, расецање Русије у политичком, економском и сваком другом погледу. Циљ им је разбијање њеног јединства и освајање тих 12 зона, које никако не могу да освоје. О томе, међутим, они могу само да размишљају", сматра Радић.

Он је рекао да је Финска дошла у ситуацију да од земље која је имала један од највиших стандарда у Европи, себе увуче у један озбиљан вртлог и да су на наговор Запада, пре свега САД, а уз русофобични став Литваније, Естоније и Летоније одлучили да после деценија неутралности уђу у НАТО.

"Финска је брзоплето прихватила да се позиционира као неко ко ће бити ударна песница са циљем развлачења руских снага на територији њених источних граница", казао је Радић.

Он је рекао да Финска сада треба да "издваја од уста своје деце", да би "уређивала дугачку границу са Русијом" и да размешта нуклеарне пројектиле, који засад служе само као фактор одвраћања, а који још нису ни њихови, већ САД, Велике Британије и Француске и других земаља које су у оквиру НАТО-а.

"И оне сада од Финске чине једног монструма који би требало да буде окосница и ударна песница одбране. Тамо праве на хиљаде дрон система, али не размишљају о чињеници да Русија све то прати, као и њени савезници, Северна Кореја, Кина, Иран, а да то раде са циљем да виде где то лудило иде. Размештање таквих средстава са собом повлачи огромне ризике за обично становништво", поручио је Радић.

Филиповић: Финци се никада нису осећали небезбедније

Научни сарадник на Институту за европске студије др Алекса Филиповић је рекао да је Финска после Другог светског рата преузела улогу мале државе која треба јако паметно да балансира између интереса великих сила.

Топ листа најглупљих изјава западних политичара: Три изјаве којима се Стуб пласирао у сам врх

"Дакле, постала је један мост између Истока и Запада. Показивали су сјајни прагматизам мале државе. Све док унутрашња политика и спољна политика не антагонизује Москву, донекле, Финци су имали апсолутно слободу да раде шта желе. Такође, потписали су 1948. и споразум са Совјетским Савезом, што им је обезбедило дугогодишњу позицију неутралности", додао је Филиповић.

Он је истакао да је то за време Хладног рата била једна јако паметна политика и да је Финска из тога профитирала. Подсетио је да после распада Совјетског Савеза, Финска више није била угрожена од потенцијалног непријатеља са Истока и да се поставило питање шта ће да раде са својом безбедносном политиком.

"Русофобија је одувек била присутна унутар финског друштва, јер их је тако обликовала географија и историја. То што је Финска постала чланица НАТО-а, да би наводно повећала своју сигурност, парадоксално је, јер је на тај начин заправо смањила своју сигурност. Финци се никада нису осећали небезбедније, него што се осећају сад", казао је Алекса Филиповић.

Додао је да је одлуке финског руководства тешко разумети из аспекта националних интереса саме Финске и да ту пре свега треба да гледамо интересе САД. Он је подсетио и да финска јавност није била наклоњена чланству у НАТО-у.