Свет
"Данас на РТ" о Ердогановом тиркизном тепиху: Неоосманизам под окриљем НАТО-а
Џевад Галијашевић је на телевизији РТ Балкан истакао да је Ердоган објединио исламизам, неоосманизам и пантуркизам, који под његовим вођством и те како припадају западним системима и политикама, па и војно-политичким савезима
Председник Турске Реџет Тајип Ердоган од својих политичких почетака промовише идеју неоосманизма и пантуркизма, а самит НАТО-а у Анкари била је идеална позорница да прикаже комплетну османску сценографију, сматра Џевад Галијашевић, стручњак за борбу против тероризма.
Галијашевић је у емисији "Данас на РТ" анализирао самит Алијансе у турској престоници и понашање председника Ердогана, који је за највиђеније госте, приредио посебан третман.
У Анкари је развијен тиркизни тепих, који подсећа на оне коришћене у Османском царству, приказане су историјске униформе јањичара, а наступио је и ансамбл "Мехтер".
"Ердоган на политичку сцену ступа као припадник Муслиманског братства, као неко ко себе сматра једним од најважнијих људи Муслиманског братства. Зато је његов исламизам у ствари истовремено служио као право Турске да покаже амбиције према муслиманским земљама, да уређује њихове односе и делује на Блиском истоку", почео је Галијашевић.
Како каже, идеје бивших премијера Неџметина Ербакана и Ахмета Давутоглуа, у ствари су говориле о веома важној реафирмацији османских идеја и османског уређења, истичући управо тај период као период доброг живота.
"Када видимо ту комбинацију – с једне стране исламизам, а са друге неоосманизам – видимо и ово што сте поменули у прилогу, а што је идеологија за унутрашње потребе. Видимо пантуркизам, идеологију која прво треба да стабилизује Турску, да умањи њену хетерогеност, да потисне чињеницу да ту живе многи шиити и Курди, да је турско друштво поприлично нестабилно и подељено", објаснио је.
"Ако неко ко има амбиције да наметне јединствену форму историјског и политичког идентитета, која у себи садржи исламизам, неоосманизам и пантуркизам, ето припадности западним идеолошким системима, политикама и западним интеграцијама, па и оваквим војно-политичким савезима. Амбиција Турске је да на тај начин остане стабилна".
Подсетио је на Ердоганове почетке, долазак на политичку сцену деведесетих, а већ почетком двехиљадитих био је и у затвору, због чега му је било забрањено обављање јавних функција, све док 2003. године није сам променио ту уставну одредбу.
"Ми ћемо видети 14. марта 2003. године како Ердоган постаје премијер Турске. Шест дана после видећемо Американце и њихову инвазију на Ирак", подсетио је стручњак.
Коментаришући сценографију у Истанбулу – тиркизни тепих, униформе јањичара и Мехтер ансамбл – поручио је да је то разумевање идентитета не само Ердогана, него и читаве његове странке.
"Какве нам поруке шаље? Да ће наставити под покровитељством НАТО-а да промовише ову врсту идентитета, ове стратешке циљеве и да ће нескривено радити на испољавању неоосманских амбиција. Оне нису тајна", рекао је Галијашевић.
Анализирајући самит у Анкари, апострофирао је да је турски председник свестан значаја своје земље и за Исток и за Запад, због чега је могао да шаље поруке промоције нечега што је у ствари врло лош период када је реч о земљама на Балкану и свим онима које су биле под Османским царством.
"То је период апсолутног мрака, лаж је да је то био период благостања, мира и реда. То је период у којем није написана ниједна књига на Балкану. У Босни и Херцеговини ниједна књига. Босна никада после тога није постала држава", навео је саговорник.
Његове јаке везе са Израелом помогле су му, наставља, да стабилизује односе са САД, док је са Сарајевом ситуација нешто другачија. Наводи да је падом Бакира Изетбеговића Ердоган скрајнут из те комуникација и изгубио је снажне упоришне тачке у Босни и Херцеговини.
Међутим, очигледно је да има поузданог партнера у Доналду Трампу, иако је њихов однос био пољуљан. Трамп је пред долазак на самит изјавио да се не би ни појавио да га није позвао његов велики пријатељ.
Галијашевић основу за њихово пријатељство види и у Ердогановој великој улози у припреми рата против Ирана.
"Он је извршио пацификацију Сирије. Довео је терористу да управља Сиријом и на тај начин створио услове да се преко Сирије напада Иран. Не би било те врсте ваздушних удара, не би било таквог рата да Ердоган претходно није урадио тај чин, тај корак", тврди Галијашевић.
На самиту је био присутан и председник Сирије Ахмед ел Шара којег Галијашевић описује као обавештајни пројекат и једног од оснивача Исламске државе, заједно са Абу Мусабом ел Заркавијем и Абу Бакром ел Багдадијем.
"Багдади и он су дошли из америчког војног кампа Роналд Бућа, између Ирака и Кувајта. Видећемо из неких службених докумената да су тамо били као у неком заробљеништву, али тај камп тамо није имао такву врсту затвора. Они су тада ребрендирани. Ахмед Ел Шарa, Мохамед Ђолани или Ђулани, како год изговарали, није никакав Ахмед, нити Мохамед. Није чак ни муслиман, али није био ни сам – није био једини терориста на НАТО самиту. Ту му је био политички брат, модерни терориста Владимир Зеленски", закључио је Џевад Галијашевић.
Live
